LJUBAV NA GRANICI
Otišli smo predaleko,
izvan očekivanja željom potkovanih srca.
Sa koliko konjskih snaga stići do cilja,
to samo zna srce ludo, zaljubljeno.
Utajismo sve ono od čega zaziremo
kad se tuga dokopa našeg traga
na graničnom prelazu sreće.
Priljubljeni željom,
nevidljivo delujemo iz senke starih grešaka
da se neka licemernija, riskantnija
ne otisne bljeskom mesečine
u sunovrat beznađa.
Bledimo i crvenimo,
dok se gospođa Sudbina
bakće s našim koferima
kô iskusna švercerka,
stavljajući glavu u torbu
po ko zna koji put
u prilog čudesne ljubavi.
Carinik Usud, bahati grmalj,
ne prezajući, zagrme gromko.
Na njegovom grlatom vratu
iskoči žila kucavica,
zariba kô motor
ishaban miljama.
Mašući spisima, iskolači se gorostas,
cedeći kroz besom stisnute zube:
„Ljubav traži istinu,
ispravna dokumenta,
verodostojan dokaz.“
Odvažno sede za kompjuter.
Sudbina spremno požuri
da božjim prstom nadmaši njegove čvornate,
koji su nemilosrdno udarali
po tipkama tastature.
Odahnusmo, konektovani snom
u najčudnijoj svemirskoj bazi
ljubavnih podataka.
Tišina se oglasi
odjekom preplašenih srca.
Kao dva kameleona,
neozleđeni prođosmo čiodnu kolonu
usput krivo spojenih parova.
Sudbina migom dade znak da požurimo,
zagovarajući zadriglog usuda–carinika,
koga žeđ upilji u viski
s etiketom putnika.
Munjevito pređosmo granicu,
udarajući petama po tlu zlurade poglede zavidnjaka
i tuge,
koja se lukavo htede prišljamčiti
kô nosač kofera.
Dovitljivo joj skrenusmo pažnju,
bacismo zlatan novčić
ispred nogu dvoje
koji se ogledaše u senci mesečine,
baš kao mi maločas.
Ljubavni vidici se šire
kô naše zenice ozarene srećom.
Džinovski kapci oblaka
proliše par krupnih kapi kiše
da oteraju i speru
sve ono čega se pribojavamo.
Otežali mokri koferi,
kô perce u našim osnaženim rukama
neobjašnjive ljubavi.
Imamo još dobrog puta,
šapnusmo kroz poljupce,
osluškujući srećine zvonke korake
u našim zaljubljenim.
Нема коментара:
Постави коментар