31 Blog LJUBAV POVERENA ODOZGO - POSESIVNA MAJKA / LUNA I MARKO

         

Nakon veridbe novinari su nas okupirali bombardujući pitanjima, a najviše mene onim pitanjem, kojim bih svakog ko mi stane na žulj najstrašnije nagrdila ... Da li ste se čuli sa Anabelom. Marko bi kurtuazno rekao kratko ne ili odmahnuo glavom prećutno, i rukom, a ja fino i obzirno sam  ponavljala sam kao pokvarena gramofonska ploča,

-Da čula sam se sa mamom, jako mi je žao što nije bila tu da uveliča našu veridbu Naše slavlje , našu ljubav... da bio bi red...bla bla u nedogled.

I bilo mi je žao, kako i ne bi majka mi je,  ali šta sam ja tu mogla, kad se sve zakomplikovalo u rijalitiju. Čekala sam vreme da ispravi bar koliko toliko njen i Markov odnos, a da ne pokvari naš , našu oazu mira. 
 Ah, moja posesivna mama, kakva li ću ja biti, pomislih na tren, ali brzo odbih tu verziju majčinstva koja remeti sreću svakako. I na brzinu zaključih, 

-Ne ja neću biti posesivna mama. 
- Luna hajde idemo, mani sad iscrpno detaljisanje i pravdanje novinarima, čekaju nas obaveze, a i Loli, Hajde Oko.  Sve će biti uredu videćeš. Marko se vešto probi kroz obruč novinara, uze me za ruku i povede prema kolima 

-O hvala ti za ovo , jezik me zaboleo odgovarajući na mahom glupa pitanja, a i duša me zabolela- rekoh smeštajući se udobno u našu belu limuzinu..

- Nema na čemu i drugi put Oko. Tako se to radi, Oko po kratm postupku kad krene ceđenje, dosta su te cedili zadnje tri godine u rijalitiju.. 

- Ah znam , rekoh i zaplakah. 

- Zašto plačeš sad - brižno će Marko.

- Eto krivo mi je što je sve ispalo tako naopako... zašto je moja mama tako posesivna nikad mi neće biti jasno. Kad će više da prihvati da sam ja odrasla ej punoletna sam već sedam godina, a ona i dalje drami i duri se kao malo dete, dok na drugoj strani Ninu maloletnu pušta da s dečkom ide na Maldive, e stvarno mi nije jasna ta njena crta u rakolu. Zašto te toliko mrzi, zašto Marko...- rekoh kroz suze a onda me zahvatiše jecaji bliski histeriji koja me uvek zavati kad sam lakoma na meni najmilija bića..

-Luna prestani, rekli smo da nema više toga... - povika odsečno Marko i zaustavi kola na obližnjoj taksi stanici..

Usledio je njegov topao zaštitniči zagrljaj smirenja.. Ćutali smo do poslednjeg naleta jecaja i suza .

-Je l sad bolje?- upita me toplim glasom.

-Jeste, rekoh pomalo i posramljeno na tu moju detinju razmaženost . 

- Ha, razmaženo moje, pročita me Marko, i još jače zagrli. Voleo je tu devojčicu u meni, pa i onda kada mu je zadavala velike muke.  Nije me ostavio, a mogao je da me nije toliko voleo, kao i ja njega. 

- Idemo kući hajde , rekoh pa dodah, uskoro ti je rođendan Marko. Šta bi voleo da ti kupim 

- Želim da me iznenadiš, Volim tvoja iznenađenja. Kao ono sa padobranom- zaključi Marko, i nastavismo put do kuće. Loli nije navikla da dugo bude sama, kao ni ja. A ni moja mama. Možda jednog dana shvati tu svoju lošu crtu,i odbaci je  i bude onakva kakvu je ja želim, i svako dete, onakva kakva je ranije bila. Možda i zavoli svog zeta Marka. Bog zna, vreme je pred nama, Sada sam verena uskoro i venčana, još kad dođe beba sigurno.

- SVA PRAVA ZADRŽANA

ONA KOJU VALJA SLUŠATI- ROMAN by Nelly Poerich/ KAKO OSTATI NORMALAN MA KAKVA VREMENA DOŠLA* 1 deo romana

USKORO!! LJUBAV POVERENA ODOZGO- Novi Roman By Nelly Poerich

Vaša omiljena Ljubavna Romansa Zasnovana na istinitoj medijskoj priči . 

Astroger and Writer

Nevenka Nelly Poerich

Sva prava zadržana

32👄 Blog LJUBAV POVERENA ODOZGO👄 PRIPREME ZA TURSKU👄 novi roman by Nelly Poerich

       

Naša Bajka je odmah sutradan završila pod istoimenim klipom na našem sikter tube, a u našim sećanjima ovekovečena, verujem i ljudi ma koju su se saživeli sa našom ljubavlju, čuvajući je kao vojska Anđela. Milonski pregledi su planuli kao naša ljubav. Imalo je i onih koji su uživali baciti  neki zluradi mamac ne bi li se upecali. Oguglala sam ja uz pomoć Marka. Ništa me više nije doticalo. Sve više smo se stapali u jedno biće. Sve sam više želela da se ostvarim kao majka, a i Marko je to želeo iako nije to otvoreno govorio, više kroz moje iznošenje želja o budućnosti među kojima bi bila najača ta. Već sam gazila 24-u godinu, a moja mama je mene dobila u 21.. Ah moja lepa mama, i dalje  je bila nepoverljiva u našu sreću, a tek kad vidi tatu sa nama kreće ona više voliš njega nego mene i obrnuto Više voliš nju nego mene.  Tu mi nikako nisu bili jasni oboje , nadam se da ćemo se Marko i ja bolje ophoditi prema našoj deci. 

-Ma kakvi bolje moramo biti sjajni roditelji, povikah na glas, a Marko se okrete i u čudu me pogleda. Nešto je radio na svom lap topu..

- Oko jesi dobro, sa intrigantnim smeškom upita

- Super sam, što

- Pa to moramo biti sjajni roditelji..opet te muči mama i griža savesti

- Nego šta , zbrka mi je u glavi kad god pomislim na mamu. Zašto je takva, kad zna koliko je volim i koliko bih bila srećna da me više razume tj nas, našu ljubav.

- Razumeće, polako polako Oko .. reče Marko pa dodade, reci dragička

-Av av- lanu Loli, preduhotri me , gde prasnusmo u smeh

- Dragička!

- Putujemo vija More  Antalija Turska, a kako ti zvuči!

-Jupiii jedva čekam da se brčnem onako pošteno

-Još samo da nas zaprati jedna roda, pa da se vratimo u trojci

-Kakva roda kakva trojka, šta ti to to...

-Tooooo , Roda,  razmisli imaš vremena a ja odoh po karte,  Turistička agencija samo što se nije zatvorila. Počni s pakovanjem uskoro letimo pappaapa Loli sorry.. reče i izjuri sav srećan, a ja se ukopah u mislima da odgonetnem šta je hteo da mi kaže..

Ah bože koja sam glupača, pa da on misli na bebu... ahhaha roda as prati do turske ahha koji ludak.   

Loli je njuškaa praz u činijicu, te požurih da je nahranim a onda da krenem sa pakovanjem .   

Kiša se spremala, septembar je lagano nagovešatavo Miholjsko leto, Miholjsko leto koje će nam ostati zabeleženo plodom ljubavi.👄

Nevenka Nelly Poerich 

ZAŠTIĆENA AUTORSKA PRAVA
sva prava zadržana 

strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale

Sledi.. Putovanje u Tursku

30👄 Blog LJUBAV POVERENA ODOZGO👄NAŠA BAJKA👄 by Nelly Poerich

Kasni letnji sumrak se uveliko spuštao ulicama Beograda kad smo krenuli na otvaranje restorana. Markov beli  Bmw-e se caklio gotovo kao njegove zagonetne crne oči kad bi me pogledale motreći moje ljubopitljive, začuđene. Cela atmosfera mi je  delovala obećavajuće dok smo se lagano približavali restoranu. Naš izlazak iz kola  uz Markovo kašljucanje i uljudno, Dobro veče, kako ste? je dočekano Adamovim pomnim snimanjem kamere i škljocanjem fotoaparata.  

Najednom me je obuzelo neopisivo uzbuđenje , da sam na moment hodala poput Alise u zemlji čuda. Išla sam za njim kao omamljena klinka, zapitkujući

-Šta vi snimate? Šta vi snimate.. Ali odgovor je ostao da lebdi. Marko se samo smeškao, uzeo me za ruke i poveo tamo gde je srce odavno potajno želelo. 

-Ćao svima! rekoh i na trećem koraku povikah- Aaa... pred prizorom kao iz bajke, naše bajke, od koje sam svom silinom sreće zanemela prekrivši obema rukama usne, a Marko je ponosno izgovorio,

- To je taj naš trenutak, a...Luna, dok sam je nemo posmatrla taj zadivljujuće okićen prostor, a onda je klekao ispred mene sa kutijicom u kojoj je sijao verenički prsten. ...Zatečena tom količinom sreće i dalje nisam skidala ruke s usana uz  neke neprikladne  reči tipa,  ne mogu, ne znam ....  kojima nije tu bilo mesto. 

  -Ništa, je l hoće neko možda , Marko je pokušao da me dozove šalom   pružajući presten prema ljudima koji su uživali u našem svečanom činu. A onda se nasmejao ustao i zagrlio me tako zbunjenu srećom da me dozove istini koja mi je do tada izgledala jako daleko do zvezda, a možda i dalje. Ali izgleda su te večeri delovale složno da me iznenade ispunjenjem želje i onog sna sa našeg tajnog mesta.

-Jel moguće, je l moguće ponavljala sam dok me Marko pitao

-Čekaj, je l hoćeš ti da uzmeš ovo i li da ga ja bacim,.. misleći na verenički prsten, šalio se i dalje Marko, gde sam istog trena uzela prsten, uz reč fantastično, fantastično.Svi su se nasemjali kada je Marko nešto dobacio poput generalne probe, ček, ček  i ponovo klekao uzevši kutiju s prstenom , a ja sam i dalje mrmljala nebuloze ...

-Ne mogu nije mi dobro...a onda jao kako sam... uzbuđena,

-Hoćeš li da se udaš za mene, povika Marko, a ja sam samo klimala glavom...a onda je došlo i to končano, 

Naravno da hoću. 

Uzbuđenje me je skorz na skroz obujmilo da nisam znala ni kako da se ponašam ni šta da kažem... Shvatila sam kasnije kada sam odgledala klip Naša Bajka koju je Marko postavio na našem kanal Sikter Tube... ali nema veze tako je to kada vas sreća zapljusne oduzme vam dah da naprosto zadrhtite i zanemite .

Onda sam ja  njega jako zagrlila da me je odigao od poda od one grozne stvarnosti koju sam proživela na Markove oči, oči koje će mi kasnije značiti više no ijedne na svetu, oči kroz koje ću kasnije posmatrati život i sve što ga čini, početi gledati sve nekako drugačije, lepše. Ali to je sve život,... u svojoj podeli sudbinskih karata nekada zna i da loše promeša Hm Možda što se zovem Luna u prevodu Mesec, koji verovatno zna da opseni i prevari sudbinu kad igraju neku partiju karata u smeni sa Suncem, ah Dan i Noć Noć i Dan postoji i cvet , hm miris se prostire od nekud iz sećanja, s prozora naše mama Nede  .. Vucnuše me razmolika  sećanje na tren, neka lepa pozdravih, ali ona ružna  brzo odgurnuh laktom .i  povikah Marku

-Tresem se sva,  povikah pa se okrenuh ka svim prisutnim gostima

- ja ništa ne vidim da znate sada povikah, a oni su netremice pomno pratili i dalje naš svečan čin veridbe

-Ni meni nije svejedno, reče i Marko,  stavljajući mi verenički prsten ruku..uz konstataciju

-i veličina ti je dobra

A ja s oduševljenjem ne skidajući pogled sa prstena povikah

-Savršena, savršena

E sad si moja gotovo, ćao!- povika i Marko a ja sa istom mišlju E sad si moj gotovo ćao, ponovo padoh u njegovoj zagrljaj obglivši ga i rukama i nogama kompenzirajući te reči.  Kao kruna je došao poljubac i moja kulminacija sreće propraćena gotovo dečjom vriskom i poskakivanjem u želji da sa svima podelim sreću. I zaista svi su se radovali a najviše moj tata Gagi, tetka Najda i ostala rodbina. Lagano su prilazili da nam čestitaju dok sam ja i dalje pri svakom zagrljaju skakala od sreće. A Marka sam iza leđa čula 

-Nije mi dobro, jesi li lud. nekom je govorio.  Pa da prikriveni emotivac lepo sam ja uvek govorila ..a ne drvo kako se predstavljao za onim crnim stolom i svetom. Da to je taj moj Marko koga sam zavolela, a i on Mene za ceo život. Samo mi je bilo žao što mama nije bila tu da i sa njom podelim tu radost.

A onda su na scenu stupile čestitke koje su uveličale našu bajku zabeležene objektivom zauvek.....

Nevenka Nelly Poerich

SVA PRAVA ZADRŽANA

Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale

Sledi,..👄

Putovanje na more u Antaliju

 👄

29. Blog LJUBAV POVERENA ODOZGO - PRIPREME ZA VERIDBU roman Nelly Poerich

A onda je na red došla naša bajka, koju smo oboje priželjkivali, za razliku od Marka ja puno otvorenije.... 

I danas se uzmuvao stalno s nekim razgovara, utišava ton kad ja naiđem, sklanja se u hodnik, drugu sobu , da mi na momente budi crv sumnje. Na momente me baš glocka. Evo i sad dok pokušavam da se usresredim na pravljenje priča za instagram vrpoljim se kao na čiodama.

Htedoh lagano podići glavu sa jastuka,  ali me Loli počupa šapicama vrzmajući mi se oko glave  po kom mi je rasuta kosa.. 

- Auu Čupaš me Ah Loli svaki put me otkucaš kad god hoću da špijuniram Marka, sa kim si ti u savezu sa mnom, ili s njim aaa ludice mala, napastiii uff   - povikah .

- Sa mnom naravno, hajde ustaj Oko, lepo se spremi, vodim te na jedno fino mesto, hoću da svojom lepotom sve zaseniš, a i ja ću se potruditi bar približno - začu se Marko ulazeći u sobu.

- A gde me to vodiš, Marko, hoćeš li mi napokon reći danima si tajanstven, a ni tata i Adam ništa manje . Šta li vi to mutite? - ljuboptiljivo nastavih spremajući se za to neko verovatno iznenađenje, a šta bi drugo bilo slegnuh ramenih i zaključih, osim nekog putovanja.

- Videćeš na jedno veoma lepo mesto, na otvaranje novog restorana te vodim-

-Otvaranje novog restorana?! ..

- Da da, da im budemo talija, a i i oni nama- kroz šarmantan osmeh odmeravajući me od glave do pete reče Marko.

- Kako to misliš oni nama talija- krenuh da zapitkujem, a u stomaku me krenu kovitlac čudnih osećanja, intuicija prilično zatajila, valjda od gladi. Ceo da  stigla jesti nisam.

- Pa lepo reciprocitet, mi njima oni nama, prosto, no Oko ne zapitkuj mnogo, da te vidim kako si se skockala.

Zavrteh se na štiklama  u beloj kratkoj haljinici kao da sam pošla na venčanje, hm mada je isuviše kratka za takav svečan čin , pa upitah

-I kako ti se dopadam u ovom izdanju?

-Nevino i čisto , kao devojčurak , moj slatki devojčurak - povika Marko i pljesnu me po guzi obgrli oko struka i jače zavrte pa popadasmo na krevet. Soba se orila od smeha i poljubaca koji su pljuštali, da se i Loli pomamila samo da bi je poveli, ali nažalost ubrzo se morala pomiriti sa svojom prirodnom psećom ulogom da neko mora da čuva kuću. Jeste da je mala, ali itekako zna da kezi zube i gromko zalaje kad se bliži neka opasnost, dovoljno da alarmira da je neprijatelj negde tu neki lopov .  Njuškalo malo belo, moje pufnasto

-Dobro je da nisi rekao kao Loli, hm, a i da jesi značilo bi verna kao pas!

- Pa da pametno moje. Znači alarm ostaje kod kuće. - kroz šalu će Marko, Alarmčić ćaos, hajde Oko porpavi to još malo što smo pogužvali i razmazali šminku, pa idemo. I ja ću, mislim neću šminku, ahha šalim se.

-A tata i Adam idu li i oni na otvaranje to restorana

- Možda hoće, možda neće, uostalo za par minuta smo tamo, pa ćeš videti. Au što si radoznala Luna.

Meni najednom bljesnu neka vizija ali je prećutah je l mi je u tom trenutku bila neverovatno uverljiva valjda zbog reakcija racija koji je tog dana prednjačio.

-OK idemo onda ..Loli budi dobra, brzo ćemo. 

- Brzo brzo Do zore najkasnije..  - šegačio se  Marko stavljajući nešto krišom u džep pored njegovog tompusa.

Nisam htela više da ga zapitkujem , rećiće mi se u brzo, rezimeom pokopah sumnju i navukoh najlepši osmeh na svetu, a i Marko ga nije skidao. 

Nevenka Nelly Poerich

SVA PRAVA ZADRŽANA

Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale.
 Sledi ...

30. Vlog VERIDBA

 

SRBIJO ZEMLJO DOBRO SI ŽIVA / rodoljubiva pesma poetesa Nevenka Nelly Poerich

SRBIJO ZEMLJO, DOBRO SI ŽIVA

NA PRAVDI BOGA VEKOVIMA KRIVA

MUČENa, TLAČENA, ŽILAVA JAKA

I NEBO TE DEČJOM SUZOM OPLAKA.

MUDRO SI ĆUTALA  STOTINE LETA

I KAD TE NIKOLA PROSLAVI SVETA

PRUŽALA SVE ŠTO LJUDSKI SE DAJE

DA IM KO LAMPIONI I OČI SJAJE

AL SJAJ IM SE GUBI KOLIKO SI BOLJA

KOLKO SU PLODNIJA SVA TVOJA POLJA

JE L IMAŠ MAJKU KOSOVKU STARU

ENO, I SAD SE MOLI, DŽARA PO ŽARU.

USTANI SVETA KOSOVKO STARA

POKAŽI DA SI NIKLA IZ ŽARA!

POKAŽI SVETU TO SVOJE LICE

PO ČIJIM HUMKAMA ROVARE PTICE.

DECA TE MUČE UTROBU VADE

KOJIMA ŽIVOT BLAGODATNI DADE

A ONI SE PONESU TUĐINA LAŽOM

UMESTO TVOJOM ISTINOM  DRAŽOM

 

NE DAJ DA NEDOBRI DOBRIMA SUDE

NEDAJ DA NE LJUDI POBEDE LJUDE

NE DAJ DA KORENE ZLATNE TI SEKU

DA RATA NE BUDE NI U JEDNOM VEKU. 

NEVENKA JOVANOVIĆ

ART NELLY POERICH 

SVA PRAVA ZADRŽANA

AKO SI ŽENA OSTANI ŽENA- poetesa Nelly Poerich/ poezija povećena danu žena 8 mart.

                                                   

                                                     AKO SI ŽENA OSTANI ŽENA

ONAKVA KAKVOM BOG TE DAO

NE STAVLJAJ TERET MUŠKIH PLEĆA

DA BI SE DOKAZALA I BILA VEĆA.

NE KRIVI PRIRODU U LOŠEM TRENU

NI KAD TE SUZE NA DNO POVUKU

VEĆ SE DOZOVI  MAJČINSKI LJUTO

PRE NO TE PADOVI SASVIM DOTUKU.

NE DOĐE LJUBAV SVAKOM NA VREME

NEKOME ZADOCNI I ŽIVOT CEO

DA LI ZBOG TOGA ŠTO MENJAŠ ADRESU

I ŠTO TE NIJE VIŠE OD HIRA  HTEO.

AKO SI ŽENA OSTANI ŽENA 

DISKRETNA FINA LJUBAZNA  DAMA

POŠTOVANA I CENJENA OD SVIH  BIĆEŠ

OKRUŽENA LJUBAVLJU I NIKAD SAMA. 

 

poetesa Nelly Poerich

SVA PRAVA ZADRAŽANA

ZAMIŠLJENA SAMA- ljubavna poezija Nevenke Nelly Poerich/ repriza

MALOLETNICA - priča Nelly Poerich

 

Voz se polako zahuktavao, šine su truckale, kao moji nejaki koraci otežali pod teretom kofera u kom je nabacana sva moja napaćena prošlost. Ostavljajući za sobom oronulu seosku stanicu, i moja preplašena dva smeđa bojažljiva oka da se snađu sa nemilsordnom subinom, koja me je tu prosledila, kao kakvu poštansku pošiljku koja treba dospeti u šake, ni sama ne znam kome.Osvrtala sam se oko sebe, iščekivala  gospođu Milijanu, novu hraniteljki da me povede u njeno “milosrdno” prihvatilište napuštenih bića.. Po opisu koji sam dobila od tetka Cane rođene sestre , moje bivše hraniteljke, gospodje Nede, koja me gajila sve do 17.g. godine. Na žalost  pre mesec dana upokojila se posle kratke bolesti. Bilo bi ne zahvalno da kažem da je bila loša, ali moja iskrenost, bi uvek dodala , mogla je i biti bolja, s obzirom koliko je novaca dobijala da me valjano odneguje I odškoluje. Volela je da glumi gospođu, ali joj ta gluma nije uvek dobro išla, s obzirom na korene odakle je poticala. A Poticala je iz baš ovog malog mesta u kom sam se obrela, ovog časa, ovog trena. Iz siromaštva je pobegla glavom bez obzira, i to preko noći , upoznavši mladog oficira Stanoja, koji je  tu sasvim slučajno navratio sa svojim najboljim drugom iz vojske , njenim bratom  od strica Dragišom. Veoma pristojno  su živeli, imali su svega dovoljno, ali dece nisu.  Po njenim I dedinim pričama dugo su tragali po domovima za napuštenu decu,  Tragali su po domovima, ali sudbina ih je stalno nečim začikavala, ponajčešće papirologijom.

 Tek sam načela šestu godinu Jendog tako martovskog mrskog popodneva dok su se nevoljno, obešenih noseva vraćali kući , ja sam sa sve klizaljkama izletela ispred njih I pala. Glavom sam udarila o poledeli trotoar, i sručila se I gotovo obamrla. Po pričama koje su s vremena na vreme ponavljali u dokolici uz čaj ili kafu, govorili su da su me odmah odveli u bolnicu, I bdeli nad mojim životom. Uprkos silnih pokušaja da saznaju čija sam da obaveste moje najrođenije , nisu uspeli… A moje stanje I moje price nalik buncanju nisu bile pouzdane zbog potresa mozga. Morali su sačekati vreme, da mog potpunog  oporavaka…Sećam se tog divnog dana kada sam se ponovo rodila,  kad su moje oči ugledale njive oči prepune želje da ja ozdravim I da budem njihova devojčica dugo tražena. Sunce je sijalo ludačkim sjajem, osvetljavalo celu bolničku sobu u kojoj sam ležala, odmah pored prozora.

Mama Neda presrećna uzviknu

-         Ona je naša Sunčica, nek se tako I zove , a šta kažeš Stanoje…

-         Kažem da mi se sviđa, a da li se detetu dopada da je tako zoveom, kad joj se već vratilo pamćenje, možda želi da je zovemo njenim krštenim imenom. A … a kako se zoveš dušo lepa- obazrivo joj je prilazo tata Stanko, jadna predivna figura, koja se razbila kasnije, nehotice, opet greškom sudbine, ali o tome kasnije…

-         Najednom sam zaćutala kao da mi maca progutala jezik, nisam volela svoje pravo ima Dušanka, starinsko babsko tako sam tad doživljavala….uf kako sam ga mrzela , ma koliko mi tepali dušo duška dušice I obletali oko mene…

-         Reci, reci dušo zašto ćutiš, kako je tvoje prvo ime..

-         Odvratno ružnoo- rekla sam s ručicama iznad glave, u obliku slova V viktorija.

-         Najpre su pogledali, a onda slatko nasmejali mojoj detinjoj averziji prema rođenom imenu…

-         A Sunčica je l ti se sviđa- blagim će tonom Neda

-         Sviđa, od sad sam Sunčica I svi da me tako zovete, ono Dušanka da kežete mom deki da mi odmah promeni. Dao mi je po mojoj baki, njegovoj ženi koju je puno voleo, nek je on voli I dalje ko mu brani, neću da nosim to bapsko ime… J as am mala devojčica svi mi se smeju..

-         Gle male buntovnice- konstantova čika Stanoje ,

-         Ma pusti, dete je u pravu, I mi smo imali u selu jednu babu Dušanku,  koja je bila nedaj ti bože najpakosnije biće koje sam u životu srela..pupu daleko je bilo….Ništa dušo od sad ćeš se zvati Sunčica

-         Super- zatapšah od sreće, I čvrsto je obgrlih, dopala mi se onim delom srca koje deca omah uoče osete.

-         Dogovoreno, no ljubavi moramo znati tvoje pravo ime I prezime..zbog tvojih

-         Zašto povikah preplašena..šta se desilo mom dedi

-         Smiri se zlato, dedi nije ništa, no tis i pala neki dan na ledu ispred nas I udarila glavicom. Mi smo te morali odmah dovesti ovamo bez I da pitamo čija si …ali mi ne znamo nikog tvog, a ni dedu koga uporno pominješ.

-         Ja živim samo sa dedom, ja nemam majku , umrla je, a tata je nestao, ne znam ništa o njemu.

-         Opet su se pogledali, ali nekako mnogo srećnije, nisam znala zašto, nisam ni mogla naslutiti, sa svojih nepunih šest.

-         Uredu razumeli smo, onda nam reci puno ime I prezime dede, adresu gde živi, I telefon da ga obavestimo.

-         Ne dam vam dedin broj, on ne voli da deli okolo brojeve I meni je strogo zabranio. Ja ću ga pozvati samo vi idite, on će doći po mene.

-         Ćutali su vidno obezvoljeni, ni da se maknu… kao da su nešto čekali…režija sudbine neizvesnost, prokletnica..

-          

 Tako sam ja došla u tu kuću, s mojim pokojnim dedom koji nije mogao da se stara o meni, ali je debelo nagradio.   Okrenuh se u pravcu odakle se Začu se šuškanje haljine iz mraka i arogantno kuckanje štikli. Iščekujem… Staro Stanično svetlo je žmirkalo, pred svakim naletom dosadnih insekata i leptirica, praveći ciklične krugove, do prženja svojih krila. Ukopah se na najvidljivijem mestu da me ona primeti, ako ja već ne mogu. Minuti su se tromo vukli kao sve moje ranjene mlade godine,od koji nikako da se otarasim, pa čak ni ovde na ovoj oronuloj učmaloj stanici sa šačicom starosedeoca, koji odmileše svako svom domu. Iz šipražja jedan psić pomoli glavicu, kao da htede lanuti, ali mu zafali ljubav i nežnost, te potrča k meni, koja je celim bićem vapila isto. Oboje napušteni i prepušteni ruci sudbine i molosrđu drugih ljudi, razmenismo to malo nežnosti, odbijajući strah par koraka dalje, koliko da skupimo hrabrost  za dalju borbu na životnom putu.  Sve sa kucom u naručju sedoh na kofer, i nastavih da čekam.  Mrak je spuštao svoje teške tamne zavese, kojima je prkosio tek poneki prozor živahne mladosti današnjice. Mesec se vrzmao oko vitog jablana. Na momente mi se pričini lik moje pokojne majke u njegovom okruglom liku.Po-kušavala sam razaznati taj pogled, nazreti ssosećanje , brižnost, putokaz…ili bar neki drugi znak koji bi me napojio entuzijazmom da nisam sama prepuštena ilici, kaldrmi…da neću završiti kao ona u nekom tamo bednom poslu, koji te pre truje , nego hrani. …

Najednom se nečija ruka spusti na moje rame. Poskočih kao da me guja ujede, bila je to gospođa, kojoj sam namenjena sve s pohvalnim paketom priča.

-Ne boj se Sunčice, ja sam …

-Znam…vi ste gospođa Milijana, predhutrih je a I moje pronicljivo srce

Nije mi se dopala, ta naperlitana seljanka, jarko crvene kose koju je uplela u sarma punđu sve sa mrežicama po svakoj. Poželeh to da joj kažem, da lanem kao maleni psić koji nije prestao da kefće uprkos njenom ulagivanju dok ga je pokušavala da ga pomazi, a on joj je stalno izmicao za dlaku, gurajući njuškicu između mojih nogu koje su stajale sklopljne vojnički poslušno.

-Ovo je tvoj kerić , baš je sladak, ali nekako prgav ko ove naše seoske džukele.- otpoče priču, svojim teškim hrapavmi glasom, kao da štrika vuneni prsluk.

Zamalo rekoh nije, ali gledajući te nevine crne okice, obačenog kučenceta , povikah

-Jeste to je moj pas, Lusi…slagha , I ne znajući kog je pola..pa se isprsih odvažno i ako me uhvati u laži- to je moja Lusika.

Crvena zacokta ,  sumnjičavo vrteći glavom..pa s ironijom procedi njenu dilemu

-Lusi ili Lusika

- I Lusi I Lusika, kako kad , zavisno od prilike-gospođo- uzvratih joj istom merom, pospešujući svoj revolt  sa očitom notom cinizma.

-Shvatam- reče imitacija gospođe, i ponudi se oko dizanja kofera, koji su ležali na vlažnoj travi od večernje rose.

- Neka mogu sama, već sam ojačala od teglenja tamo vamo.- gotovo ih ote iz njenih čvornatih šaka, na kome su se podrugljivo smešila dva  prstena, sa ogromnim crnim kamenjima, savršena imitacija plemenitih.

- A tako…samo je rekla I pokazala mi rukom kuću , nekih stotinak metara od pruge.- I nije tako daleko, idemo..

Milijana se vije niše nudila, išla je ispred nje i kuce , gegajući se kao dobro podgojena patka za božićne praznike. Nasemjala bi se onako  suzdržano, u nedra da ne čuje, Ponekim nespretnim gegom, bi zapela o neku palu granu , ili žbun…

Neki zločesti bunt  maloletnice u meni požele I da padne, da se ugruva, da je nema ni na jednom mom putu ni sad, ni nikada….

 

 

Nevenka Nelly Poerich

SVA PRAVA ZADRŽANA 

Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale
 

27. Blog👄 LJUBAV POVERENA ODOZGO👄 , MARKO JE TAJANSTVEN DOK JA LISTAM SEĆANJA, Roman by Nelly Poerich

 👄27. Vlog L&M  MARKO JE TAJANSTVEN, DOK JA LISTAM SEĆANJA 

 

Pri jačem naletu vetra s treskom se zatvoriše vrata. Vojnički nastrojen Septembar mi je sve do maločas izgledao nekako bojažljivo na prstima stupivši 

na scenu života 2020,  kao  kada sam ja imala svoj prvi javni nastup u Makedoniji, Strumici sa pesmom, 9 Krug. Ali očito da je to varka. Ima septembar petlju dok je slao vojnike u na služenje vojnog roka. Bilo bi dobro da  i sada ima, nekako su ti muškarci bili jači prekaljeniji stasitiji onako pravi

 kao moj Marko jer je jedan od njih. Pogledah u telefon  iščekujući Markov poziv ili poruku . 

-Uskoro dolazim.- glasila je jedna, samo nešto da skonem do grada, do turističke agencije. 

-Ok- kratko proslednjih i nastavih da listam svoje nastupe i pesme na Jut jubu.. Prva pesma je prednjačila sa pregledima. Ah taj deveti krug pakla ,

 promrmljah i brzo ispravih svoja vitka leđa oslanjajući se na udobne jastuke, i Loli je tražila povoljniji položaj, htede u moja krila ali je blago odvratih i nastavih da se vraćam na one meni draže i lepše trenutke. 

- U ljubavi luda, i dve duetske  Telenovela i Puca, Puca, su baš dobro prošle, - zadovoljno čutke zaključih.  Ali, Gram po gram, sa mojim prijateljom Savom baš i nije. Izneverila je i moja i Savina očekivanja. 

Marko i Sava se i dalje nisu vešto gotivili, tj Marko je imao neku dozu

 podozrivosti kad je u pitanju njegov pristup našoj vezi, dok ga je moma

 gotovo favorizovala,da ga je u nekim takvim emotivnim trenucima nazivala sinom. 

 Danas je teško imati prav o prijatelja, znam ja to, govorila bih često posebno 

Marku kada mi je podvlačio njegov rezon kad su prijatelji u pitanju. 

 U poslednje vreme sam i izbegavala te teme, je  l bi se na često na kraju gotovo

 žustro posvađali. 

Zvono na vratima me trgnu da poskočih i samu sebe vucnuh za uši...požurih da vidim ko je... 

Bio je to Marko . 

- Oko!  

- Au što me prepade- iskreno rekoh  

- Prepao sam te, a koga si ti to očekivala, aa- ljubomorno će Marko 

- A koga bih Majke ti? 

- Šta znam, prepao sam te... 

-Prepao si me zato što sam malo odlutala u sećanja, u moje pesme, naše predivne trenutke.. Baš sam srećna Marko, uspeli smo, još samo...- zaustih pa ga jako zagrlih. 

- Šta samo Oko 

-Ono , što devojka svaka želi, 25 gazim- rekoh i još ga jače zagrlih, a i on mene, dok je Loli skakutala, a amajlija Vini Pu je visio naglavačke

 na našem jastuku. Lolinih bubica delo.  

-Ovo ono, ahha, što bi tvoj tata rekao. ahhha - šaljivim tonom će Marko, a onda se uozbilji i odmače me i pogleda pravo uoči...kao da hoće nešto veoma važno da mi kaže, pa se povuče. 

- Reci! - povikah nestrpljivo jer znam da je shvatio šta je moja najveća želja. 

-Ima vremena- reče tajanstveno i ponovo me jako zagrli. 

- Sigurnost koju mi je ulivala činila njegova ljubav, naša činila me 

sve jačom i jačom. Reših da budem strpljiva da mu prepustim inicijativu, pa požurih da nam postavim ručak koji je on skuvao. Kao i svaki put za ručkom hvalila sam ga uživajuću u ukusu, specijaliteta koje je kuvao srcem.

- Vetar se baš razduvao mora da će kiša- skromno će Marko zadovoljan 

što me usrećuje iz dana u dan sve više. A i ja što ne odlazi I što je sve više zaljubljeniji u mene I što mu je stalo. A ono nadam se da će se dogoditi uskoro. 

 👄 28. Blog 

Nevenka Nelly Poerich

SVA PRAVA ZADRŽANA

Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale.

Sledi...