недеља, 7. септембар 2025.

ONAKO GOSPODSKI
Autor: Nelly Poerich

Pokloni mi ljubav, pažnju, poštovanje,
onako gospodski, kako ti umeš.
A ja ću tebi zauzvrat — život,
kad god me od srca iskreno uzmeš.

Spusti se željom u bunar tajni,
bezbedno, lako — jer sad su tvoje.
Sve ono loše baci u vodu,
nije ni važno ko krivac koje.

Strasniju ljubav imali nismo —
još vatra prži dodir nam svaki.
Mazno me osloni o snažne grudi,
moramo biti i nadalje jaki.

Godine nekad zature snove
po nalogu sudbine ili inata.
Ma šta god bilo, pazimo sada,
kad nam je blagodet sreće data.

Voli me, voli, dušu razgoli,
neka nam srca razgovor vode.
I kad se bolne dokače teme,
u suzi će naći prolaz do zgode.

ZAPITAH GODINE

autor: Nelly Poerich

Šta me to navodi da ti se podam,

onako usput, kad bismo se sreli,

da ljubav bude gde joj je mesto,

u svemu do sad što nismo smeli.

Zapitah godine, izvrgnuh ruglu

sve ono lepo što čini dvoje,

sapinjem o jablan preteklu nadu,

da sunce spustim u oči svoje.

Naglasak daješ, krilatiš reči,

samo da ne bude obična priča.

Izvlačiš slogan iz svake jače,

na bol se prsiš zamahom biča.

Rasteruješ sumnju – ili je praviš,

ciničan i šaljiv u isto vreme.

Odmahneš glavom, prigrliš sebi,

iznova baciš ljubavi seme.

Možda proklija jednom za svagda,

šapuću poljupci po nagoj želji.

Plode ih ruke slašću bez premca,

drvo života u nama zreli.

Stojiš sa srećom u istoj ravni,

stamenim korakom mnogi bi lečak.

Vetar s planine opasno preti,

al’ ti si prekalen još kao dečak.

Истакнути пост