Otići ću kad vetar s kišom prođe
Otići ću kad vetar s kišom prođe,
kad opere i izbriše put
na kojem te ne želim.
Umorne mi ruke, stvar po stvar, kupe,
bol moranja oduzima nadu.
Uplakana stajem, skrštenih ruku na nedrima,
bujici suza tražeći branu.
Okovi ćutanja stežu sve jače
molitve tvoga kajanja.
Uvek bi negde lutao,
uživajući u mojim plašljivim titrajima radosti
i navlaš zamagljenim očima strepnje.
Svlačio bi me lagano,
a ja bih se umotavala tvojim dahom do slepila
i radovala uspavanim sumnjama.
Otići ću kad vetar s kišom prođe,
opere i izbriše put
na kojem te ne želim.
Pesma objaveljena u zbornuku "Andjeo i plamen"
Нема коментара:
Постави коментар