Otići ću kad vetar s kišom prođe
kad opere i izbriše put na kojem te ne želim..
Umorne mi ruke stvar, po stvar, kupe
bol moranja oduzima nadu.
Uplakana stajem skrštenih ruku na nedrima
bujici suza trazeći branu.
Okovi ćutanja stežu sve jače
molitve tvoga kajanja.
Uvek bi negde lutao
uživajuci u mojim plašljivim titrajima radosti
i navlaš zamagljenim očima strepnje.
Svlačio bi me lagano,
a ja bih se umotavala tvojim dahom do slepila
i radovala uspavanim sumnjama.
Otići ću kad vetar s kišom prođe
opere i izbriše put na kojem te ne želim
POEZIJA IZ KNJIGE *TISINO ĆUTI.*
SVA PRAVA ZADRZANA
Нема коментара:
Постави коментар