I ZA OVO MALO OPROSTI

Znala sam da ćeš doći, 

 čim te umori čežnja

Jer tebi je, kao i meni 
iskrena ljubav težnja

Protiv nje vojuju Tuge, 
svačim potpiruju strah

Ali je srca jaka
očas pretvore u prah.

***

Malo je falilo da se
 uputim ka tvojoj kući

Al kiša je najednom pala
 Maločas,

o prozore navali tući,
bilo bi moguće svašta,
 za to joj od srca hvala.

Pusti me,
Uteha nisam 

neću da s tobom iznova grešim

Da li smo napokon skupa,

Srce ko cipele,
 po stoput,
 šniram i drešim.

***

Ona je tvoja žena,
 poštujem odluku svaku

A da li je meda i žuči,
više u takvom braku

Užasno mrzim kad piješ,
 kad mi se smeješ tako

Na onu fotelju,
tamo,
odloži svoj sako.

Evo obećavam čvrsto,

Neću te više pitati ništa,
 i za ovo malo oprosti

Ljubav je čudna priča
u kojoj smo česti gosti

Neki se zadrže dugo,
 a neki tek lečak

Ne gledaj me strašljivo,
jadno,

 ko prekorom ucveljen dečak.

A šta ako iz naše tajne
 iznikne stvarna sreća

Ova ljubav u našem srcu
postane,
 i od greha veća

Ispij taj viski,
hajde,
 postelja dokaz čeka

Da li me ljubiš jako
 il sam ti želja preka.

Mesec se sapleo, o grane bora,
 glumi ogledalo nama
Ma, šalim se,

I njemu je sigurno drago
što noćas ne spavam Sama.

Poetesa Nevenka Jovanović

art.  Nelly Poerich

pesma iz knjige pesama /Zapitah godine/
Sva prava zadržana
strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale
063 181 41 59
                                   nellypoerich@gmail.com