Zaklanjam Nadom lice
sećanje ko lepezu širim
bolnija skvasim suzom
pred nekim tek zažmirim.
Spiskane godine glavim
u stari poderan dnevnik
možda mi posluži nekad
ko stranih jezika rečnik.
Sad važno je da smo skupa
sreća nam utire pute
i Mesec nam spokoj nudi
raširio srebrne skute.
Zatvori vrata za sobom
vetar se razduvao, gruva
bezobraznik bi tvrđavu da sruši
i ne sluti da Bog nas čuva.
poetesa Nelly Poerich
*Pesma iz zbirke “Usne na rubu zelje”
Zaštićena autorska prava
/strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale/
Нема коментара:
Постави коментар