SAMO DA ME NE IZDA STRPLJENJE/ poezija Nelly Poerich

Grad utihnuo snom,

samo se Vetar dokoličar prikrada s reke, 

začikavajući grane tek procvale lipe,

Leluja zavesa noći,

soba se skupila u kutijicu strepnje

odakle moj prikovan pogled 

olako zaveden opsenom Meseca mlađaka
, zviri obećanjem tvojim potpiren

da ćeš mi lak san ubrzo podariti..

Želim,
 prošaptah, kao lakoverni devojčurak,

Ah,
 samo da me ne izda strpljenje...

Grčevito prstima ga stežem

kao razmahan jorgan nauljen mirisnim notama lavande...

Tajac ...
i vetar se primirio, očito uozbiljio ...

Samo se srce opire svojim gromoglasnim otkucajima

otpočinjemo dijalog... 

a san nas onako iz prikrajka tmuše promatra...
 Ne sluša me ludo,
A ni ja njega dok mi probija bubne opne...

Nastavljam se sama sa sobom, piljeći u raskrilenu zavesu, 

dok mi se san petlja o trepavice.. 

Ali to samotno ćutanje naše ne jenjava,
 uprkos nadi....
 Daljina me cinično zadeva prolaznim zahuktavanjem vozova

i stanicom na kojoj si zalutao zaveden senama nekakve prošlosti

a kojoj ni sad ne znaš gde joj je mesto i kuda bi s njom....

Glava ko olovo teška pada na perjani jastuk, 

jutro mi uvek razbistri misli,
 razmišljaću sutra,
odbrusih noći..... 

Samo da me strpljenje ne izda...

autor Nevenka Jovanović

sva prava zadržana / zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale

Nelly Poerich Nelly Poerich

ZA NAS ANĐELI RADE poetesa Nelly Poerich

Kad nekad tako ostanem sama

U mome srcu otpočne drama 

Na scenu izađu svi oni sati

Koje nam tuga sebično krati. 

Škrtari vešca sa našom srećom 

I sad je paja sa crnom svećom

Seče je resla do zadnjeg šava

A ja je s visine gledam ko prava 

Neću da verujem nikom sem srcu
 ni kad nas pretvara u njenu skicu

Ni kad ti se udvara ko ova tama 

Koja nam puteve očito slama.

I sad se napravi slatka I mila

 leprša sobom ko nežna svila 

a mi se ponesmo skopčani željom

ko jesen dunjom mirisnom zrelom.

Htede nas preseći, ko pupčanu vrpcu 

od majke prirode začetu klicu
dlaka je falila da ne bi nade

I reče za vas anđeli rade. 

 I da nam Ona slučajno dodje
mi bi joj rekli da nas se prođe
žrtvovali tugu za još života
u kom se ogleda samo divota

Poetesa Nelly Poerich

zaštićena autorska prava