Hoću da volim sve svoje godine
onako kako teku po redu.
Neću ni jednu s tugom da delim,
ni kad u kosi ugledam sedu.
Jer svaka je godina priča za sebe,
uvod, razrada, zaplet i kraj.
Važna je pouka koju nam pruža,
i kad nam se učini predalek Raj.
Prihvati godine, s ponosom nosi
onako kako najbolje umeš.
Neguj, osluškuj dete u sebi,
s prirodom da se lakše razumeš.
Ne krivi sliku svakoga dana
što loš si umetnik za delo veće,
neka si i slikar tople naive,
jer otud svo dobro obično kreće.
Odbaci gordost, mržnju i strah,
sa osmehom uvek dočekuj sreću.
I kada zakasni, ne gubi nadu,
ne daj da putevi s pravog te skreću.
Obuzdaj korak, mudri strpljenjem,
odmeri reči pre no što kažeš.
Godine prihvati, neka se broje,
mlad si koliko ih ljubavlju važeš.
Radi na sebi, kô rudar crnči,
blago u svakom srcu se krije.
Založi dušom na čuvanje večno,
jer nijedan trud u bescenje nije.
Lepota je delo koje svi požele,
pa svi misle mladost da je samo ima.
S godinama shvatiš sadržaj, divotu,
da se sve na licu kô nagrada prima.
Voli svoje godine, očeliči zdravlje,
jer bol je kô rđa što se teško skida.
Nagrize li dušu, nagrišće i telo,
ovu gorku istinu ne gubi iz vida.
Pomaži se pesmom, kô pehar je drži,
nektar s njenih krila lekovitost nudi.
Da je nema, da l’ bismo opstali toliko?
Hvala što nas uči da budemo ljudi.
Нема коментара:
Постави коментар