Hoću da volim sve svoje godine
onako kako teku po redu.
Neću ni jednu s tugom da delim
ni kad u kosi ugledam sedu.
Jer svaka je godina priča za sebe
uvod, razrada, zaplet i kraj
važna je pouka koju nam pruža
I kad nam se učini predalek Raj.
Prihvati godine s ponosom nosi
onako kako najbolje umeš
neguj, osluškuj dete u sebi
s prirodom da se lakše razumeš.
Ne krivi sliku svakoga dana
što loš si umetnik za delo veće,
neka si i slikar tople naive,
jer otud svo dobro obično kreće.
Odbaci gordost, mržnju i strah
Sa osmehom uvek dočekuj sreću
I kada zakasni ne gubi nadu
nedaj da putevi s pravog te skreću.
Obuzdaj korak, mudri strpljenjem
odmeri reči, pre no šta kažeš
godine prihvati neka se broje
mlad si koliko ih ljubavlju važeš.
Radi na sebi, ko rudar crnči,
blago u svakom srcu se krije,
založi dušom na čuvanje večno
Jer ni jedan trud u bescenje nije.
Lepota je delo koje svi požele,
pa sve misle mladost da je samo ima,
s godinama shvatiš, sadržaj, divotu
da se sve na licu ko nagrada prima.
Voli svoje godine očeliči zdravlje,
jer bol je ko rđa sto se teško skida
nagrize li dušu nagrišće i telo,
ovu gorku istinu ne gubi iz vida.
Pomaži se pesmom, ko pehar je drži
nektar s njenih krila lekovitost nudi
da je nema da l bi opstali toliko
Hvala sto nas uči da budemo ljudi.
Poetesa Nelly Poerich
Zaštićena autorska prava
/strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale/
Нема коментара:
Постави коментар