четвртак, 29. септембар 2016.

ПЕСМА ЈЕ ДУША ЗЕМЉЕ & есеј Nelly Poerich


Посрнуло Све, систем вредности шепа, као каква пребијена керуша у потрази за комадом хране, да подојом умири и збрине своје тек окоћене штенце. И јутрос се намерила од прага до прага кефчући и цвилећи, као жице на старој виолини, у дрхтавим рукама вижљастог циге. Кафански дим и задах пијанаца, је осмели да провири њушком више од дозвољеног. Вапила је за милостивим погледом, као и песма која је губила душу сваким дрскијим тоном клавијатуристе у покушају да испрати виолинин тужни јецај. 
Зашто керуша и виолина плачу, никога није брига осим једног  младог уметника, који је седео у самом углу пуне кафане. У руци је држао оловку, и нешто је писао на салвети, као некада  Тома Здравковић, своје песме. На трен заста, и руком махну конобару да дође, који је управо скупљо коске, са омазаних тањира,  задригле јагњеће бригаде која се распиштољи у својој поруџбини ћефатлука, песама кобним по слух сваког нормалног уха. И док се незнанац погледом шуњао као какав дух прошлости, у себи се запита,  Где неста она лепота, она прекрасна нит  којим се ткала песма на разбојима  душа? Да ли уопште вреди једном анонимцу занесењаку, критички пуцати на све те лакрдијаше ствараоце данашњице? Данас се свако може назвати уметником,.. да ли је зато крива ова брља од ракије којом се наливају док стварају своја дела .
Керуша је стајала као укопана пред милосрђем господина.  У зубе зграби кесу са коскама по директиви свог животињског инстикта опстанка,упркос урнебеснух удараљки лакрдијаша.   
''Песма је душа земље'', - оте се промисао из песничке душе пред све учесталијим призором садашњице. 
Песма нас је одржала њојзи хвала, главило се између две ватре, два века. Да ли је распаду система Oна кумовала, или Oн њој.Неко засигурно јесте.., ваља подузети нешто,...али шта? Kада је и време огрезло у убитачим цуговима разноразних струја.
-Остаје само не одустати у очувању баштине, -огласи се и космос, спуштајући завесу на овај скарадaн чин.
Kerуша,све са коскама , утече као каква комета, остављајући за собом трагове, тамо где песма није стизала, згрчена прстима незнобожаца. Њен вапај су чули само они којима невреме није шкодило слуху.  

Песник, плати конобару рачун,брижно сави салвету као дечју пелену на којој је ћутала повијена љубављу, тек рођена песма, и напусти учмалу кафанску атмосферу, са којом је успевао шуровати, само дотле док му се инспирација мешала са вином. Нада је ишла достојанствено барабар са њима, не презајући од ловокрадица на нове идеје.
''Песма је душа земље...ал и ову зиму ће преспавати ''..- одзвањало је на ветрометини живота, док се јесен с ветром трудила, да почисити сву трулеж листова утирући пут новијим и лепшим кад пролеће стигне. 



Nelly PoerichNelly Poerich, astrolog i pisac. Živi i radi u Beogradu. Astrologijom se profesionalno bavi 29 godina. Jedinstvena je po astrološkim otkrićima, koje za sada samo primenjuje prilikom tumačenja natalnih karata svojih klijenata, među kojima su mnoge brojne poznate ličnosti. Nelly s ponosom ističe da je sama svojim talentom i ljubavlju prema astrologiji pekla svoje umeće tumačenja, ali ne krije da je u astro-centru Fonlider, nekim čudom konekcije, ukačila i patentirala nova saznanja zapisana u astrološkim stepenima. Često zna reći da je poimanje astroloških simbola i njihovo tumačenje, sinteza umetnosti, veštine, visprenost i logike, skopčana intuicijom. Od 1995. godine pisala je za novinsku kuću Politika, u časopisu Horoskop, kao i za "Astrologos". Ističe da je rubriku "Veliki umovi o astrologiji", sama osmislila, stajući u odbranu astrologije. Poslednje tri godine piše za "Grand reviju". Nastupala je u mnogim radio i TV emisijama. Na društvenim mrežama je aktivna svojoj stranici Astrolog i Pisac Nelly Poerich, te u grupi "Sa astrologijom na Vi". Uporedo, bavi se i pisanjem romana, poezije, dečije literature, scenaria i drugih tekstova. Objavila je dve slikovnice za decu "Našali se Pače malo" i "Rođendanac", gde kroz stihove deci približava zodijak. Njena dva romana "Ona koju valja slušati" i "Odlučna da uspe", uskoro će se pojaviti u elektronskoj formi na internetu.


   

Нема коментара:

Постави коментар