Ko kornjača vuku se sati
Ko vozovi u sred zime
Ko onda kad sam čekala tebe
Uz plamen sveće slažući rime
U vinu si tražio odraz,
u obrisima ćudljive sreće.
u obrisima ćudljive sreće.
A onda mi se žalio dugo
Kako te ljubav prokleto neće.
Slušala sam te kao majka
Tešila toplim glasom
Potiskivala želje i suze
Kad krenu vrančevim kasom.
Nije mi bilo pravo
Al nisam imala kuda
Jer devojčica u meni
Veruje u bajke i čuda.
Na kraju smo godine druge
Gospođa zima nas traži
A mi raspeti daljinom
Ko pahulje sipamo laži.
Da smo i dalje bliski
Ko mesec i njegov skut
I kad mu snežni oblak
Zaveje slavni put.
Zaštićena autorska prava
Нема коментара:
Постави коментар