Kad ljubav kasno dodje
s nevericom je gledaš
onako krišom ispod oka
odmeravaš bojažljivo...
Prepadneš se njene lepote
njenog najtišeg plišanog skoka
i kad te na korak udalji
sa venskog kružnog toka
Obuzme te čudna strepnja
od te veličanstvene gošće
I taman kad skupiš hrabrost
od okova ohole samoće.
da joj se u naručje baciš
nečim tamo, ni nalik sreći
po njoj kreneš da kačiš.
Naružiš je žestoko, planeš.....
Lažeš da želja te prošla,
jer negde ljutito žališ
što ranije nije došla.
Nevenka Jovanović
zasticena autorska prava
strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale
Нема коментара:
Постави коментар