SA SUNCEM SE IZNOVA RAĐAM

Ilustrator Nelly Poerich

Noć Sedim , nad knjigom bdim

 dok se Leto  u Avgust gura,

kao u bočicu sveže spravljena biljna tinktura...

Uzavrelim ulicama  iskorak je teži
iz debelog hlada keruša  reži.
Koji se napasnik u po dana šunja? 
pred očima prošlost sevnu ko munja 

Zaustih sunce  da  pitam,

al knjiga na krilima  traži da je čitam.
S poglavlja na poglavlje skačem ,
 gde čitkija bodre me slova

tamo gde se roditi mogu
 onako olako iznova.
Unazad i minuti vuku
 kazaljke ih teraju napred

stranice  srca  prelamam ko sunce drvored.

Dozlogrdilo čekanje pusto... tapkanje u mestu,... Čemu?!

Ako smo se pronašli napokon, gotovo u svemu.
Keruša i dalje laje, vetra ni otkud 
Prži...
  Sunce se ispelo visoko
 ni oblaka da ga pridrži.
i ja bih al živa rana
povredio me do srži.
 Htela sam pričati sa njim, ali on se surovo drži...
Možda bi me i čuo da sam za njega  neko.
čekao je njeno priznanje da bi mi zbogom reko

Šta znači to, neko?- drznu me ljutito srce.

A suze pripravne da grunu niz moje bledo lice

.

Na grudi prigrlih knjigu

Pogledah u sunce jarko da podvrdu tamo nadjem
da spremno nadvisim sve, s večeri sa njim zađem.
S novim se jutrom ponovo rađa

Što i ja to ne bih mogla

Za ovo vremena samoće

More sam hrabrosti smogla.

I otad, sa suncem se iznova rađam

svakog božijeg jutra

I ne marim više ništa što bi nam omelo sutra.

Avgustovsko sunce prži, topi sve prepreke laži
 knjiga na krilu nova, da je  pročitam traži.

Tu si, al ko da nisi, neki te vrag lomi
dozvoli ovoj pesmi da ga nečasnog zauvek slomi.

Pesnikinja Nevenka Jovanović

art  Nelly Poerich

Pesma iz knjige poezije

strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale