Oštrina slanog vazduha
širila se salonom
i prljavo prozorsko staklo
blistalo je utiskom
Kao zahuktali brod
sa repom od dima
moje telo, žal vrelog peska
zapljuskuješ talasima.
Prodireš najskrovitijoj
palubi moje duše
u snazi letnjeg trentka
sidra spuštah ti uže.
Zbunjena snagom ljubavi
glumom otpočeh veče
budalastom, što ne ne dolikuje
sreći koja teče.
pesnikinja Nevenka Jovanović
art Nelly Poerich
sva prava zadržana
