U našim noćima napisah roman
Koji bi svi rado čitati hteli
al Sudba, izdavač tvrdo se drži
tek neki nagoveštaj okolo deli.
I ti bi da štrpneš delić tog dela
Kad god ti okrenem prkosno glavu
I taman ti ruka počne da lista
na glavu ti bacim haljinu plavu.
Da onu istu koja sve pamti
lude koktele, poljupce, suze,
I petrov klavir u dnu salona
I glupu svađu zbog njene bluze.
Sad ti je smešno, i meni ponekad
kad mi se sreća učini većom
kad ti se prišunjam ko mačka s leđa
Potpirim želju mirisnom svećom
Ostavi roman nije još vreme
od muških likova glavni si ti
Motaju se neki, sporedni, bledi
Čast im je samnom i kafu piti.
Ne nisam važna kako ti misliš
zdravo se nosim sa svojim duhom
a tvoja sujete probija plafon,
pa imaš problem nekad sa sluhom.
Opet se praviš da nisi čuo
Otimaš roman iz mojih ruku
Nema tu ništa što bi nam sutra
Šlagvorta dalo na staru bruku.
Grofica tu je i njena pudla
Pudrijera zlatna, muštikla preko
zaklanja lice krišom ti maše
na njen mig si satima čeko.
Gde sam ja bila, da li se šališ?
Svirala klavir noćnu sonatu,
dirala dirke notama nežnim,
a ti se ravnjao po njeno satu.
Nije vas bilo dugo s balkona
Zanos vas pesme odveo dalje
da stari batler ne sruši vazu
ne bi sve čula od vaše pralje..
Sjajan je roman i tuge ga hvale
I njih sam opisala u lepšem svetlu
noću se tako razneži srce
navale sećanja uz pesmu setnu.
Da to je pesma koja nas miri
kad god bi popili čašicu više
Čitaj je ljubim te, tako je volim
Uvek nam s prozora otera kiše.
Poetesa Nelly Poerich
pesma iz knjige pesama /Zapitah godine/
Sva prava zadržana
strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale
Нема коментара:
Постави коментар