SUNCE- SUNCE NE UME DRUGAČIJE DA GRLI poetesa Nelly Poerich

                                                       

                                                                   

SUNCE

Negde s početka leta

kročila sam damski

u tvoje probirljivo srce –

ni moje ništa manje.

Pustio si me, a i kako bi

sa vrata vratio sunce.

Prijala ti je toplina

i kada te žarom prlji,

jer sunce, k’o sunce,

ne ume drugačije da grli.

A onda –

ona stupi na scenu,

petljajući gluposti neke;

budila je u meni, u tebi,

nesnosne poglede preke.

Ni vetar se šalio nije:

s oblacima navuče oluju.

Razbežasmo se tražeći spas

tamo gde se letovi čuju.

Ćutali smo kao dva stranca,

izgubljeni u svome svetu,

gurali u kofere sećanja

u svakom turbulentnom letu.