POSLEDNJA KAP VINA - Nevenka Nelly Poerich

 

POSLEDNJA KAP VINA

Zašto mora ovako,

zašto si nas ovoliko rastužio?

Od toliko lepših načina

ti si izabrao najbolniji.

Nestao si u nadi da ti je ona spokoj,

a znaš da nije,

dok se poigrava tvojim godinama

kao vetar s granama bora.

Sam si, zarobljen sećanjem

u krletci njene bezobzirne mladosti,

skrnaveći svoju zrelu lepotu

do učmalog iščekivanja

da te sreća prepozna

na pristaništu sudbine.

Stojiš i nemo gledaš

kako se ukrcavaju brodovi,

zagledajući svaku putnicu kojoj naliči.

Odustao bi — i ne bi.

Neka čudna strepnja kola tvojim venama

dok pokušavaš da obuzdaš

svoje neposlušno srce

koje te vuče k meni,

ženi tvoje dobi,

kojoj zub vremena ne može ništa,

kao zlatnom medaljonu tvoje majke

koji i dan-danas čuvaš od zaborava

u mahagoni-komodi

odmah do tvog uzglavlja.

I noćas ćeš sam zaspati,

naliven vinom do guše,

popuštajući kravatu i kolar,

otkopčavajući jedno po jedno dugme košulje

koju ti je ona kupila

u znak sitne pažnje.

Vetar će i dalje začikavati grane bora

i role u tvojoj pijanoj glavi,

osenčene tugom.

Poželećeš da čuješ melodiju u mom glasu

i na pola okrenutih brojeva odustati,

iz bojazni od odraza tinjajućih želja

koje te nagone da skočiš u vatru,

a nisi još spreman da izgoriš

u plamenu strasne ljubavi

za kojom tragaš ceo život.

Ogrezao u bolu i čaši,

postao si skeptik

koji ni suzama ne da prolaz

do iskupljenja grešnih noći.

I sad bi se pre zadovoljio

tamo nekom lako potkupljivom lepoticom.

Slušalica starog, stabilnog telefona

ispuštena nevericom

osta da visi u vazduhu.

Mrsko ti pada i njeno cimanje porukama

da proveri jesi li tu,

u zoni obnovljene veze,

obeleženoj obzirima

nekog drugačijeg miljea,

od kojih se gnušaš

kad te otvori vino.

Prašinu s prsta ovih dana naneo je vetar.

Zavaljen u aristokratsku fotelju,

teško ti pada i cimanje do bifea

da otvoriš novu flašu crnog vina.

A sluškinja tuga uzela slobodan dan.

Bore smejalice se uskomešaše inatom.

Prstima brišeš orošeno čelo,

ispijajući setno poslednju kap vina

koja čemerom jede,

a srce ne bi da truješ —

jer bez istine

si mrtav čovek.

Bez nas.