OPET TA NEKA ŽENA
1. октобар 2012. у 02:51
Otkako je jesen stigla
Kiša ne misli da stane,
kao i seta na mom licu
kada me sećanje gane.
Probam nas naći u pesmi
u svakoj blaženoj rimi,
ako li zaspim nad nekom
u snove me dirljivu primi.
Razotkri što nisi mog'o
dok sam ti na dlanu bila.
priznajem neke sam stvari
zbog bojazni da odeš krila.
Nestaja s' jeseni rane
kad strepnja buja ko reka
i sad mi pritiska dušu
koja te kraj mene čeka.
Opet ta neka žena
prokleti izazov nudi,
a znam da kad te prođe
pašćeš na moje grudi.
Sa zbogom tražim stih
sve su mu reči strane
možda se rimuje suzom
kad na papir ne dužni kane.
Glava mi lagano pada
snovi je sanjivu vuku
jesenje kiše nam nikad
nisu išle na ruku.
Dobuju kišne kapi
o prozore moje sobe
k'o misli skučene srcem
dok se u ćutnju robe.
Poetesa: Nelly Poerich
Нема коментара:
Постави коментар