SVOJEGLAVA - poetesa Nevenka Nelly Poerich

                                                   

                                                  SVOJEGLAVA

                                            Od toliko glasova u glavi 

da li je pogrešan il pravi

ni rodjeno srce ne čujem 

i kad nekim slučajem uspem da prečujem

sve ono što nas vređalo pre

uposlim suze da speru sumnje sve

da plod ljubavi izova zre.

Ma kako da se otrgnem od svega

što me seća na njega

I taj prokleto muževan glas

Volim tte. mislim na nas.

Danju glumatam kamen 

a noću buktim ko plamen

Povodljia ispadam luda

ko da živim od svačijeg suda

Uzeću srce u svoje šake 

i spustiti na grudi odlučne jake:

Molim vas ljudi stanite,

Ludilo zvoni u mojoj glavi

i majčine reči me bune:

Na srce zabranu prilaska stavi.

Ah kad bi to tako moglo

kad moja ljubav tu živi!

Blagom ga zameniti mogu

al zadugo ne, ne

Oprosti majko

Ne mogu!

Biću svojeglava do kraja

jer iskrena ljubav Nas Spaja.

Tekstopisac Nelly Poerich

SOKOJ- Sva prava zadrža