DNEVNIK ŽIVOTA- poetessa Nelly Poerich

 

DNEVNIK ŽIVOTA

Zauzmeš stav suca, preko naočara gledaš,

da se ne ogrešiš o nju savest ti ne da.

Ramenima sležem, slažem se ćutke,

jer Onaj odozgo znam da nas gleda.

• Al ljubav se desi, ne bira vreme,
  sudbina režira naše živote,
  i ova naša došla je kasno,
  u cvatu naše zrele lepote.

Vetar se nosi sa požutelim lišćem,

jesenji dani prepuni su kiša.

Otvaram prozor da vazduh uđe,

svim silama se trudim da budem tiša.

Odlažeš pero na dnevnik života,

otpijaš gutljaj gorkoga lista,

gitaru grliš umesto mene,

i kad nam oko željom zablista.

Do kad ovako, htedoh da pitam,

ali ni pitanje s usana neće.

Prkosiš sreći, samo te gledam

kroz dugi plamen dogorele sveće.

Utihnuli sati, držiš ih na oku,

da otkucajem jačim ne podrže draži.

Poviriš kroz prozor, tek odmahneš glavom

čim primetiš suzu da mi oko vlaži.

Ogrešiti se o ljubav najteže je, veruj,

odlučnijim korakom putem srca kreni.

Ostao bi kraj nje, varao je ne bi,

da ima sve ono što imaš u meni.