USNE NA RUBU ŽELJE Nelly Poerich
S večeri dok noć uzima zamah
Iščekujem tvoj dubok i rezak glas
Da me prene, ko bura obalu zanosnu, snenu
Kao pučina odužio se čas.
Usne na rubu čaše, zurim….prsti dobuju.
Smena sunca i meseca na vidiku
sve se urotilo čekanjem, bdenjem
sat se usprkosio svojom deobom
I nadu deli na minute i sekunde.
Na stolu špil karata, mešam….
Vojuje strepnja
Negde si na nekoj barci u nekom zalivu
I blizak i dalek morskom prostranstvu
u kom se ljubav olako ispije nasuče o sprud ,
razbije u paramparčad A hteo bi jaču, žešću …
za kormilom istine.
Drčno se opireš sećanju i talasima
što zapljuskuju barku
plovidba se odužila galebovim
krikom nazireš lik žene,
svetionik, snagu, uporište probijaš suton barijere …
upadaš ozaren snom.
Sležem ramenima popravljam rukom kosu
Čekam da me obljubiš spokojom
postelju obasjava mesečina,
pegla razloge do požudnih trenutaka
orošenih željom Prozor prema obali ...
Valovi je zapljuskuju.
Нема коментара:
Постави коментар