Dok se noć neosetno iskrada, povlačeći svoje zastore
da sunce prolije svoje prve jutarnje zrake po našoj sobi
po postelji boje lavande, sanjarimo obgrljeni srećom,
kao nežnim dodirima svilenog pokrivača
koji se do maločas njihao u ritmu naših željom usplamtelih tela,
a onda u jeku sladostrašća skliznu na pod očekivanja
ćutnja ga prikova oštrinom vazduha, koji se kao kakav probisvet
provuče kroz promajom odškrinut prozor,
šireći po sobi miris učmalog gradskog kvarta
koji se protezao oko žabokrečinom ustajalog kanala.
Ćutimo zagnjurenih glava u snove,
java nazula moje najomiljenije svečane cipele
svojim surovim korakom kriveći nedužne, tanušne štikle.
Pesmom pravim tampon zonu, uranjam u sebe,
navire bojažljivost ispod kamenja sećanja.
Šta dalje kad nas daljine povuku u osamu nekog življenja po PS-u
Iz srca iz duše s usana teram strepnju,
jer ti si najlepši odgovor na sva moja pitanja.
Sve hrabrije prodirem kroz punktove njezine osornosti
kojom te drsko drži na nišanu, sebično žudeći da se domogne
tajnih kodova, svega što nas spaja,
i odene svojim kostimiranim nadobudnim težnjama
mreškanje naših poprsja kao dve lubenice u hladnoj vodi.
Tajac ćutanja se nastavlja, sat se zainatio,
alarmira kazaljke preklopljene na sedam
budeći onostrano, sakralno večno u nama.
U tvoje širom otvorene zenice lagano ponirem
u te oči boje plavetnog neba i morskih dubina
nazirući svetionik nade koja nam daruje čudesnu snagu,
da se izborimo za ono što nam pripada
prvim udahom, prvim plačem
presečnom pupčanom vrpcom
vezanom u čvor rukama sudbine.
Obgrli me ljubavlju čvrsto, jer ja sam kao i ti
meni najlepši odgovor na sva pitanja ovoga sveta.
poetea Nelly Poerich
Srećan Dan zaljubljenih!
SVA PRAVA ZADRŽANA
Нема коментара:
Постави коментар