Koja je namera dolaska tvog?
Da mi u srce saspeš svu sumnju?
Da niko me više dostojan nije,
osim čoveka u suknenom gunju.
Izmičeš svakom pitanju mom,
K’o da kraj tražiš u pukoj ljutnji?
Koliko se sećam, nije je bilo,
To, sam je zadevaš u svojoj ćutnji?
Reci to nešto, što nisam čula.
Šta reče? Nečuh, Fali mi sluha?
Ti nisi stvaran, priviđam, jeli?
E, nisam znala da ljubim duha.
Opet ta ćutnja, to mračno čelo.
Kuda s gitarom, prkosno, preko?
Ne trzaj žice, ne kali bes,
Ti voliš nekog, sasvim daleko.
A srce se taman spasiti htelo.
Da li to spazih njezinu sen?
Nagla se čaša, zamalo pade,
Ruke nam spoji riskantan tren.
Čežnja se splela od ludog straha.
Koliko suza još trebam liti?
Godine, kud ste kranule? Nazad!
Za njega mlada još želim biti.
Čudna mi čuda, ost’o si duže.
Kakvu li ljubav škrabaš po meni?
Prsti se lome tu oko srca,
Skrušeno tvojoj dvoličnoj seni.
I strast se digla, uzbunu pravi.
Ko će je čuti u gluvoj noći?
Sudija mesec, s porotom zvezda,
Po sudu neba neće te proći.
Poetesa Nelly Poerich
pesma iz knjige pesama /Zapitah godine/
Sva prava zadržana
strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale
Нема коментара:
Постави коментар