NE NAPUŠTAJ ME PESMO& poetesa Nelly Poerich

Ne napuštaj me pesmo

U ovom presudnom času

Na krila skrhana bolom

dodaj življu nijansu

Čudna me obuze seta

ko patina konjičku sablju

da visim zakrivljena nadom

Crpeći krvavu snagu

U nekom životu tamo

možda sam ratnik bila

dobijala ratove lako

na daleko slavljena sila.

Zgrešenja sigurno beja

Čim duša patnjom mi ječi

u ponoć kad utihnu sati

kovanica tvoja me leči

Ne napuštaj me pesmo

Ko ljubav što imah tada

Osudjena na propast

Od ubogih duša strada.

Te klasne razlike uvek

iz bogate kuće je bila

otac njen ni da čuje

da nam se ljubav zbila.

Umesto njene ruke

date mi bogatsvo kleto

siromašnima ga podelih,

i otad me ko pustinjak, eto.

I ovim životom tragamo,

tuga nas ko slepce vada.

Na obali rastanka našeg

jos uvek nespokoj vlada.

Daljina, opet nam pretnja

svaki nam pokušaj slama,

on u svojoj tišini,

a ja u svojoj sama.

Ne napuštaj me pesmo

ojačaj i njemu krila

podseti ga milosnim stihom

da sam mu ljubav bila.

Da snovi nam nagoveštaj daše

spojiše čudima svojim,

ojačaj tananost njinu

odlučnim rimama ovim.

Izgubiti se ne smemo više

u bezdanu tudjih htenja

daj mu kormilo srca u šake

da više smer ne menja.

poetesa& Nelly Poerich

                                                       

                            pesnikinja NEVENKA JOVANOVIĆ ART NELLY POERICH

STROGO ZABRANJENO SVAKO KOPIRANJE I POSTAVLJANJE NA DRUGE KANALE