Mi smo jedna ne dovršena priča
opet smo na putu nekog novog klinča
otpočeli s kraja umesto početka
medju nama slutim nema završetka
Prodješ pokraj mene obujmiš svu
negde u dnu srca ostao si tu
od odrona raznih nosiš me na duši
vazduha hiću izvedi me van
Hvata me jeza tvoj hladan dlan
kad smo se rastali u plodu začeća
tog malog bića koje nas veže
dodaj mi vode grlo me steže.
Reci ti nešto pametno za čuti
ne može srce toliko da ćuti
reci ko onda kad si me hteo
Ako me zaista toliko voliš
daćeš sve od sebe da me osvojiš
ne žurimo nigde pred nama je vreme
gledaj me u oči ne skreći sa teme.
Koliko sam ti lepa, lepša od svih pre
reci, zašto ćutiš oživi mi sne...
Ne bih da se vraćam na tamo neke priče
je l sve ružne priče jedna drugoj liče
volim da te slušam zanimljiv si jako
zavodi me srcem otmeno polako.
Ta arija ljubavi lagano me nosi
kao tvoja ruka u mojoj bujnoj kosi
ja sam tvoja zvezda, sunce mesec mladi
to vino u čaši što ti usne sladi
Poljubac na vetru što ti kapu nosi
da posumnjam nekad ti zapravo ko si
Noć je čudna tmina koja strasti vuče
ah opet me sumnje vragolasto muče.
Svidjam ti se je li više od svih pre
to ljubav u nama zaljubljenim zre
Stani tu kraj mene stani kao stena
ako želiš sutra da ti budem žena
oslonac mi treba čvrsta ruka rame
žene ne bi bile žene da konače same.
Nelly Poerich
