KAKO DA NAPIŠEM PESMU U KOJOJ NISI TI - by Nelly Poerich

 

KAKO DA NAPIŠEM PESMU U KOJOJ NISI TI - by Nelly Poerich

21. Јануар 2012. у 04:44

Kako da napišem pesmu

u kojoj nisi ti?

Što si mi za srce tako

morao prirasti?!

Nadamnom nada stoji.

suflira svaku reč

i kad je ljutite strofe

pokušam zbogom preć'.

I tuga se mudra pravi

potura stihu bol,

da suze izlaz traže,

prepun ih duše hol.

Kapaju ko kišne kap,

sa skrhanih oluka njenih

zamute oči,

zažmurim...

Ni tamo tvojih snenih.

Pustoš od ćutnje duge

kojom nas surovo mučiš

zas si nam ovoliku ljubav

u tesnac mor'o da skučiš.

Ni sreću, ne čujem više

dok vapim,..

da prstima pucka.

A ovaj takt što čuješ

to bolom olovka  kucka.

Pesma u šaku stala

iz koje sam ti život dala

Hvala.

 

 

 

Poetesa: Nelly Poerich

(Pesma iz  zbirke "TIŠINA" zaštićena autorska prava)

 

UMESTO peotessa Nelly Poerich

 

Poetesa: Nelly Poerich

(zaštićena autorska prava)

 UMESTO - by Nelly Poerich

12. април 2012. у 21:59

Umesto,

umesto što gledaš

i meriš moje reči

koje ponekad znaju biti oštre

zagledaj se u moju tugu

koju si ostavio iza sebe

u ovom hladnom svetu,

kome je ljubav strana poštapalica

u nekom od sudara priprostih rečenica.

Da sam merila tvoje ćutanje

ćutanjem bi odgovorila

Ali čim sklopim oči

udubim se u tvoje,

ugledam Sreću... lepšu no ikada.

Iznova vaskresne nada

razludi želje do usijanja

kojima se ponos

i noćas klanja.

 

Poetesa: Nelly Poerich

 

(zaštićena autorska prava, knjiga iz zbirke ĆUTANJE)

OPET TA NEKA ŽENA poetesa Nelly Poerich 1. октобар 2012. у 02:51

 

OPET TA NEKA ŽENA

1. октобар 2012. у 02:51

Otkako je jesen stigla

Kiša ne misli da stane,

kao i seta na mom licu

kada me sećanje gane.

 

Probam nas naći u pesmi

u svakoj blaženoj rimi,

ako li zaspim nad nekom

u snove me dirljivu primi.

 

Razotkri što nisi mog'o

dok sam ti na dlanu bila.

priznajem neke sam stvari

zbog bojazni da odeš krila.

 

Nestaja s' jeseni  rane

kad strepnja buja ko reka

i sad mi pritiska dušu

koja te kraj mene čeka.

 

Opet ta neka žena

prokleti izazov nudi,

a znam da kad te prođe

pašćeš na moje grudi.

 

 Sa zbogom tražim stih

sve su mu reči strane

možda se  rimuje suzom

kad na papir ne dužni kane.

 

Glava mi lagano pada

snovi je sanjivu vuku

jesenje kiše nam nikad

nisu išle na ruku.

 

Dobuju kišne kapi

o prozore moje sobe

k'o misli skučene srcem

dok se u ćutnju robe.

 

Poetesa: Nelly Poerich

Zaštićeno autorskim pravima Zbira Tišina

 

🐢Lira Medius- Nelly Poerich NAJAVIO TE VETAR(poezija #blog #love #poet #...

NAJAVIO TE VETAR

 

Sumrak se spušta prekriva grad

 Ulicne svetiljke radoznalo žmire

Proleće pristiglo kofere vuče

Iz kojeg  i naša sećanja vire.

 

 

Zagledan u šešir   s notesom u ruci

Pokraj mene snene zamalo da prođe

Trgoh se potrčah vucnuh te za ruku

Pred oči mi slika ko presedan dođe.

 

Odmeri me gordo i ponizno malo

Kao prve večeri u gospodskoj kući

odbacih taj osmeh I sve što me grdi

što u sramu morah pored časti vući.

 

Počeh tražit odraz u ljubavi pustoj

gnev zahvati moju uvek spremnu nadu

Zenice se skupiše od pridošlog mraka

Od sirotog kvarta u najvećem gradu.

 

Pravdanje mi zapose uvređenu dušu

I vojničke suze pripravne da grunu

Suzdržah se osmehom ljupkijem u tmini

uz razdragan vetar što s obale  dunu.

 

Slučajno se zatekoh kao i vi, slutim

Prosjakinja nisam što okolo skita

 Godina je proslo,  poprilično mnogo

Ako se i srce po svom bolu pita.

 

Vetar te najavio kao one noći

Jablani  s naklonom odavaše počast

Tražio si smeštaj u bogatom kvartu

Gde pohota žudinji najdraža je slast.

 

I mene su naneli te olujne noći

da gospođi Petri nadjem se u hiru

Da me kao praher opaja od snova

Kad prstima krenem po njenom klaviru.

 

Sedeo si naspram njenog bledog lika

Klimao na svaki akcenat gospotstva

Kašljucao, klatio nogom radi reda

Duvanio muštiklu  bežeći od sopstva .

 

 

Muvah se tumarah, oko vaših priča

Ne bi l se u nekoj bar pronašla lečak

Neke bi me saplele da privučem pažnju

U Petrin si grohot, piljio ko dečak .

 

Iz stida se nisam uspela izvući

Ušeprtljan korak dokači se zla

Okrnji o vazu skupocenu dragu

Od prekora s mukom dokopah se tla.

 

Požurih da skupim ono što preosta

Do sitnih staklića što oštricom prete

 ti si dalje  klimao dimio još jače

 u zamahu prkosa kad na vas polete

 

Šta sam drugo mogla sem da se povučem

U posramljen kutak luksuznog salona

Do kasno u noć sedeli ste tako

 Dok se želja parala o rub pantalona.

 

Odmahujes glavom ne godi ti priča

I meni je bljutava poprilično mučna

Sutradan si nestao nekoliko dana

Na meni se slomila vaša svađa žučna.

 

Sve do one večeri kad pesnike skuplja

gde sam I ja htela pokazati smisla

Dok sam pesmu čitala iskričavog oka

U cudu  te  pažnja s nevericom stisla.

 

Vrebao si minut da mi  daš do znanja

Da sam ti u nečem bar donekle slična

Godilo mi priznah ali skromnost jača

Bejah jako mlada i ne tako vična.

 

Ah ja se raspričala, a vama se žuri

U ovome kvartu vremena na pretek

Ne odavno  nisam posetila Petru

Još me iz sna trgne njezin pogled prek.

 

Ondah doviđenja neka vam je srećno

Pesnicima zasad nisu slavni dani

I ja slažem pesme od prašine sklanjam

Jednu tek napisah pa požurih vani.

 

Hteli ste mi migom nešto više reći

Ne znam da l bi sada   imalo tog smisla

Tu ste više dana možda nekog lepšeg

Tužna  me je  rima uz sećanje  stisla.

 

DNEVNIK ŽIVOTA- poetessa Nelly Poerich

 

DNEVNIK ŽIVOTA

Zauzmeš stav suca, preko naočara gledaš,

da se ne ogrešiš o nju savest ti ne da.

Ramenima sležem, slažem se ćutke,

jer Onaj odozgo znam da nas gleda.

• Al ljubav se desi, ne bira vreme,
  sudbina režira naše živote,
  i ova naša došla je kasno,
  u cvatu naše zrele lepote.

Vetar se nosi sa požutelim lišćem,

jesenji dani prepuni su kiša.

Otvaram prozor da vazduh uđe,

svim silama se trudim da budem tiša.

Odlažeš pero na dnevnik života,

otpijaš gutljaj gorkoga lista,

gitaru grliš umesto mene,

i kad nam oko željom zablista.

Do kad ovako, htedoh da pitam,

ali ni pitanje s usana neće.

Prkosiš sreći, samo te gledam

kroz dugi plamen dogorele sveće.

Utihnuli sati, držiš ih na oku,

da otkucajem jačim ne podrže draži.

Poviriš kroz prozor, tek odmahneš glavom

čim primetiš suzu da mi oko vlaži.

Ogrešiti se o ljubav najteže je, veruj,

odlučnijim korakom putem srca kreni.

Ostao bi kraj nje, varao je ne bi,

da ima sve ono što imaš u meni.

USNE NA RUBU ŽELJE Nelly Poerich

 USNE NA RUBU ŽELJE Nelly Poerich

 S večeri dok noć uzima zamah 

Iščekujem tvoj dubok i rezak glas

 Da me prene, ko bura obalu zanosnu, snenu

 Kao pučina odužio se čas. 

Usne na rubu čaše, zurim….prsti dobuju. 

 Smena sunca i meseca na vidiku 

sve se urotilo čekanjem, bdenjem

 sat se usprkosio svojom deobom

 I nadu deli na minute i sekunde. 

 Na stolu špil karata, mešam….

 Vojuje strepnja

 Negde si na nekoj barci u nekom zalivu

 I blizak i dalek morskom prostranstvu

 u kom se ljubav olako ispije nasuče o sprud ,

 razbije u paramparčad A hteo bi jaču, žešću …

za kormilom istine. 

 Drčno se opireš sećanju i talasima

 što zapljuskuju barku

 plovidba se odužila galebovim

 krikom nazireš lik žene,

 svetionik, snagu, uporište probijaš suton barijere …

upadaš ozaren snom. 

 Sležem ramenima popravljam rukom kosu

 Čekam da me obljubiš spokojom 

 postelju obasjava mesečina,

 pegla razloge do požudnih trenutaka

 orošenih željom Prozor prema obali ...

Valovi je zapljuskuju.

OBGRLJENI SREĆOM poetessa Nelly Poerich

 

OBGRLJENI SREĆOM

 

Dok  se noć  neosetno iskrada

  povlačeći  svoje zastore

 Da sunce prolije svoje prve jutarnje zrake po našoj sobi

 Po postelji boje lavande

Sanjarimo obgrljeni srećom

Kao nežnim dodrima svilenog pokrivača

Koji se do maločas njihao

 u ritmu naših željom usplamtalih tela,

a onda u jeku sladostrašća  skliznu na pod očekivanja

ćutnja ga prikova oštrinom  morskog vazduha

koji se  koa kakav probisvet

 provuče kroz  promajom odškrinut prozor

 šireći po sobi miris učmalog  gradskog kvarta

koji se protezao oko žabogrečinom ustajalog kanala.

Ćutimo zagnjurenih glava u snove,

 java nazula moje najomiljenije  svečane cipele

svojim surovim  korakom kriveći nedužne,  tanušne štikle .

Pesmom pravim tampon zonu

Uranjam u sebe, navire bojažljivljost ispod kamenja sećanja

. Šta dalje kad nas daljine povuku u osamu

Nekog življenja po ps- u

Iz srca iz duše s usana teram strepnju

 Jer ti si najlepši odgovor na sva moja pitanja.

Sve hrabrije prodirem kroz punktove njezine osornosti

kojom te drsko drži na nišanu

 sebično žudeći da se domogne

tajnih kodova

svega što nas spaja

I odene svojim kostimiranim nadobudnim  težnjama

Mreškanje naših porpsja kao dve lubenice u hladnoj vodi

Tajac ćutnja se nastavlja, sat se zainatio, alarmira kazaljke preklopljne na sedam

 Budeći onostrano, sakralno večno u nama.

U tvoje širom otvorene zenice  lagano ponirem 

 U  te oči  boje  plavetnog neba i  morskih  dubina

nazirući svetionik nade koja nam daruje čudesnu snagu

Da se izborimo za ono što nam pripada

 prvim udahom, prvim plačom

presečnom pupčanom vrpcom

vezanom u čvor  rukama sudbine.

Obgrli me ljubavlju čvrsto

Jer ja sam kao I ti meni  najlepši odgovor na sva  pitanja ovoga sveta.