🐢Lira Medius- Nelly Poerich NAJAVIO TE VETAR(poezija #blog #love #poet #...

NAJAVIO TE VETAR

 

Sumrak se spušta prekriva grad

 Ulicne svetiljke radoznalo žmire

Proleće pristiglo kofere vuče

Iz kojeg  i naša sećanja vire.

 

 

Zagledan u šešir   s notesom u ruci

Pokraj mene snene zamalo da prođe

Trgoh se potrčah vucnuh te za ruku

Pred oči mi slika ko presedan dođe.

 

Odmeri me gordo i ponizno malo

Kao prve večeri u gospodskoj kući

odbacih taj osmeh I sve što me grdi

što u sramu morah pored časti vući.

 

Počeh tražit odraz u ljubavi pustoj

gnev zahvati moju uvek spremnu nadu

Zenice se skupiše od pridošlog mraka

Od sirotog kvarta u najvećem gradu.

 

Pravdanje mi zapose uvređenu dušu

I vojničke suze pripravne da grunu

Suzdržah se osmehom ljupkijem u tmini

uz razdragan vetar što s obale  dunu.

 

Slučajno se zatekoh kao i vi, slutim

Prosjakinja nisam što okolo skita

 Godina je proslo,  poprilično mnogo

Ako se i srce po svom bolu pita.

 

Vetar te najavio kao one noći

Jablani  s naklonom odavaše počast

Tražio si smeštaj u bogatom kvartu

Gde pohota žudinji najdraža je slast.

 

I mene su naneli te olujne noći

da gospođi Petri nadjem se u hiru

Da me kao praher opaja od snova

Kad prstima krenem po njenom klaviru.

 

Sedeo si naspram njenog bledog lika

Klimao na svaki akcenat gospotstva

Kašljucao, klatio nogom radi reda

Duvanio muštiklu  bežeći od sopstva .

 

 

Muvah se tumarah, oko vaših priča

Ne bi l se u nekoj bar pronašla lečak

Neke bi me saplele da privučem pažnju

U Petrin si grohot, piljio ko dečak .

 

Iz stida se nisam uspela izvući

Ušeprtljan korak dokači se zla

Okrnji o vazu skupocenu dragu

Od prekora s mukom dokopah se tla.

 

Požurih da skupim ono što preosta

Do sitnih staklića što oštricom prete

 ti si dalje  klimao dimio još jače

 u zamahu prkosa kad na vas polete

 

Šta sam drugo mogla sem da se povučem

U posramljen kutak luksuznog salona

Do kasno u noć sedeli ste tako

 Dok se želja parala o rub pantalona.

 

Odmahujes glavom ne godi ti priča

I meni je bljutava poprilično mučna

Sutradan si nestao nekoliko dana

Na meni se slomila vaša svađa žučna.

 

Sve do one večeri kad pesnike skuplja

gde sam I ja htela pokazati smisla

Dok sam pesmu čitala iskričavog oka

U cudu  te  pažnja s nevericom stisla.

 

Vrebao si minut da mi  daš do znanja

Da sam ti u nečem bar donekle slična

Godilo mi priznah ali skromnost jača

Bejah jako mlada i ne tako vična.

 

Ah ja se raspričala, a vama se žuri

U ovome kvartu vremena na pretek

Ne odavno  nisam posetila Petru

Još me iz sna trgne njezin pogled prek.

 

Ondah doviđenja neka vam je srećno

Pesnicima zasad nisu slavni dani

I ja slažem pesme od prašine sklanjam

Jednu tek napisah pa požurih vani.

 

Hteli ste mi migom nešto više reći

Ne znam da l bi sada   imalo tog smisla

Tu ste više dana možda nekog lepšeg

Tužna  me je  rima uz sećanje  stisla.