OPET TA NEKA ŽENA poetesa Nelly Poerich 1. октобар 2012. у 02:51

 

OPET TA NEKA ŽENA

1. октобар 2012. у 02:51

Otkako je jesen stigla

Kiša ne misli da stane,

kao i seta na mom licu

kada me sećanje gane.

 

Probam nas naći u pesmi

u svakoj blaženoj rimi,

ako li zaspim nad nekom

u snove me dirljivu primi.

 

Razotkri što nisi mog'o

dok sam ti na dlanu bila.

priznajem neke sam stvari

zbog bojazni da odeš krila.

 

Nestaja s' jeseni  rane

kad strepnja buja ko reka

i sad mi pritiska dušu

koja te kraj mene čeka.

 

Opet ta neka žena

prokleti izazov nudi,

a znam da kad te prođe

pašćeš na moje grudi.

 

 Sa zbogom tražim stih

sve su mu reči strane

možda se  rimuje suzom

kad na papir ne dužni kane.

 

Glava mi lagano pada

snovi je sanjivu vuku

jesenje kiše nam nikad

nisu išle na ruku.

 

Dobuju kišne kapi

o prozore moje sobe

k'o misli skučene srcem

dok se u ćutnju robe.

 

Poetesa: Nelly Poerich

Zaštićeno autorskim pravima Zbira Tišina