NEMOJMO O GODINAMA
Nemojmo o godinama,
ne vidim čega te strah.
Neko nam zvoni — zaključaj vrata.
Ne zveckaj ključem, utišaj dah.
Kerušu od sinoć ne čuh da laje,
kunja k’o susedov avlijaner stari.
Ne tmuri čelo, oblak je proš’o,
s prozora skloni pokisle čari.
Zabaci kosu kako već umeš,
do sitnih laži pospremi stan.
S tavana skini jadnu gitaru
prašnjavih struna, pauku sličnu —
i ona želi nečiji dlan.
Zastani malo, sačekaj ženu
mahnitog srca, podesi sat.
Zašto bi bio potrčko vetru
kad je po svemu mesečev brat?
Ne boraj listove ponositog srca —
ah…
u grudima grči me, steže.
Dodaj mi kocku šećera s vodom,
nisu to suze — konfete reže.
Pomozi.
Pomozi mi da završim pesmu,
sa igle pobeže mi nit…
Zašto mi te zakrpe nudiš
ako si…
ako si lutanja sit.
Нема коментара:
Постави коментар