NEMOJMO O GODINAMA poetesa Nevenka Nelly Poerich

 

NEMOJMO O GODINAMA

Kada ljubav odbija da broji vreme

Nelly Poerich — Autorska poezija

Godine su često samo izgovor kojim pokušavamo da objasnimo svoje strahove, oklevanja i neizgovorene želje. A ljubav, kada se pojavi, ne traži kalendar. Ona traži hrabrost da se otvore vrata, da se utiša svet i da dvoje ljudi makar na trenutak prestanu da mere vreme.

„Nemojmo o godinama“ je pesma koja kroz neobične, gotovo pozorišne slike otkriva unutrašnji nemir žene koja želi bliskost, ali ne pristaje na prazna obećanja.

U njenim stihovima svakodnevni predmeti dobijaju simbolično značenje. Zaključana vrata čuvaju trenutak od spoljnog sveta, zaboravljena gitara čeka dodir, a sat postaje podsetnik na vreme koje prolazi i osećanja koja ne žele da mu se pokore.

Iza prividne lakoće, duhovitosti i nestašluka postepeno se otkriva ranjivost. Žena koja na početku odlučno odbacuje razgovor o godinama na kraju traži pomoć da dovrši pesmu. Nit koja joj beži sa igle postaje slika odnosa koji pokušava da sačuva, dok ponuđene zakrpe otvaraju pitanje može li se ljubav obnoviti ako je jedno srce još uvek nemirno.

Ova pesma ne govori samo o godinama, već o potrebi da nas neko izabere iskreno, bez izgovora i bez lutanja.

Jer ljubav ne traži da budemo mlađi. Traži da budemo prisutni.

Nelly Poerich

NEMOJMO O GODINAMA

Nelly Poerich — Autorska poezija

Nemojmo o godinama,

ne vidim čega te strah.

Neko nam zvoni — zaključaj vrata.

Ne zveckaj ključem, utišaj dah.

Kerušu od sinoć ne čuh da laje,

kunja k’o susedov avlijaner stari.

Ne tmuri čelo, oblak je proš’o,

s prozora skloni pokisle čari.

Zabaci kosu kako već umeš,

do sitnih laži pospremi stan.

S tavana skini jadnu gitaru

prašnjavih struna, pauku sličnu —

i ona želi nečiji dlan.

Zastani malo, sačekaj ženu

mahnitog srca, podesi sat.

Zašto bi bio potrčko vetru

kad je po svemu mesečev brat?

Ne boraj listove ponositog srca —

ah…

u grudima grči me, steže.

Dodaj mi kocku šećera s vodom,

nisu to suze — konfete reže.

Pomozi.

Pomozi mi da završim pesmu,

sa igle pobeže mi nit…

Zašto mi te zakrpe nudiš

ako si…

ako si lutanja sit.

---

Autor: Nelly Poerich

POET AND NOVELS – NELLY POERICH

© Nelly Poerich

Sva prava zadržana.