OPROSTI PESMO& poetesa Nelly Poerich

U osami trenutka poklonih se pesmi
počeh je krasiti ko rođeni dom
draži mi  stih u grlu zape
pri samoj pomisli da si sa njom .

Rukama poklopih plačljive oči

U duši svega, nabacala tuga
nabiram čelo, ko  sukno staro
a ona se onako,  vražije ruga.

Oprosti pesmo, ponesta mi reči
za ovu strofu gde njega nema
I srce ćuti osluškuje nadu
nebo se stuštilo nevreme sprema.

Mozda i bane sa nekog puta
vreme se tali s našim opelom
Pesma na pola, ko naša ljubav
jer se bez njega nesmatram celom.

Nelly Poerich

zaštićena autorska prava