💋 7. Blog L&M KONAČNO DA STANEM NA PUT BEZOČNIM...
Odmah po završenom snimanju emisije Premijera, i obavljenom blic razgovoru sa Markom, da proverim da li je stigao, požurila sam da što pre napustim studio i reflektore koji su me, i u njemu i van njega uhodili u stopu. Pitanja, pitanja pitanja 1001 zašto .. eto zato, dolazilo mi je da kažem iks puta onako odvažno i drsko ali sam se iz kurtoazije svaki put ujela za jezik ljupko se smešeći. Jezik mi naprosto bridi od ovih mojih sekutića, kao u Loli kad grdnjom ućutkam njen lavež posebno noću da ne budi komšiluk. S početka mi je prijalo sve to, sva ta popularnost, a nekad mi bude kao breme . Da negde sam kao mala žudela, igrajući se pred ogledalom i posmatrajući moje slavne roditelje, da I sama budem slavna, ali sada mi se ponekad učini kao da me sto zmajeva gone, iza sedam gora iza sedam mora. Iz zgrade sam istrčala kao bez duše zverajući unaokolo ne bi li što pre ugledala Marka na parkingu.
Stajao je nonšalantno oslonjen na svoj BMW dimeći cigaretu.
- Marko, došao si!- povikah trčeći prema njemu kao maleni devojčurak tražeći utočište koje mi je poslednjih godina od strane tate bilo zakinuto. Subina ga odvukla u provaliju odakle samo jaki uspevaju da se iščupaju, a on je jedan od tih na svu sreću... - uf jedva čekam da stignemo kući, uf uf osećam se kao ona stara pokvarena gramoofonska ploča, ...
- A ja kao gramofon koji je stalno preslušava hhha... Šta je sad Luna, opet te neki Zmajevi proganjaju?
-Šta se može ni jedna bajka ne može bez njih, pa ni ova naša!- rekoh.
- U pravu si Oko , ni jedna bajka ne može bez zmajeva, veštica, vila, pa ni ova naša, samo fali neka džinovska metla da ih sve počistim i bacim u Dunav, ne u More . Kao pepeljuga , ček ne idemo uz tu bajku tvoj princ je već stigao cipelica odgovara, pasent, ček da se setim neke adekvatnije
- Nema takve bajke , zalud zamaraš moždane vijuge, ova naša ljubavi piše novu sasvim novu bajku, gde ima gnjida i monstruma u ljudskom obličju.
- Hahha ali Princ i princeza važno je da su tu imuni na sve te čudne pojave hha stvarno si blesavica kad te dohvati mašta- Mašta može svašta, kako ono kažu.
- Može itekako videće oni kad ja poludim, hhahha sviđa mi se to sa bajkom...zaboravio si Kralja i Kraljicu oca i majku tvoje princeze. Tata se potrudio i pokazao da je kralj, bio i ostao, a mama me iznenađuje sa njenim podancima i dvorskim ludama, baš se zaigrala . Ona im je dala zeleno svetlo da me rezile ruže i nazivaju kojekvim pogrdnim i monstruoznim rečima.
-Oko smiri se molim te, hajde. Pričaj šta te je sad toliko izvelo iz takta, pa si tako usplahirena , pričaj, olakšaj dušu- reče i nežno zaštitnički me obgrli, obgrli moja krhka ramena - Smiri se Luna ja sam tu, sve je u redu . Ok.
- Monstrum ćerka, monstrum devojka, prijateljica, a sve je krenulo od onog novinarčića, pričaću ti usput, hajde idemo!
Marko je kavaljerski otvorio njena vrata i smestio je u udobno sedište svog Bmw uz propratni poljubac.
I dok su lagano išli prema svom domu, kratku ćutnju je prekinula Luna ne uspešno pokušavajući da sažvaće sve te bljuvotine kojima su je obasipali, pa reče:
- Sve sve da mi kažu, ali to da sam monstrum ćerka ne može ni pod tačkom razno, ni u najdubljem i i najtvrđem snu. Prekardašili su svaku moguću meru sa kojom će se pozabaviti sud. Sve imam crno na belo, pa nek probaju da me olajavaju i da mi lepe te monstruozne etikete .Neće ni znati da sam ih tužila, samo ima da im stigne od suda poziv za ročište. Uzeću najboljeg advokata, već znam koga.
- Tako je oko, sad bez šale, uvek postoji način da se takvim pričama stane na put, prepucavanje preko novina i društvenih mreža nikuda ne vodi,.. vodi samo u naše gubljenje vremena i živaca, dok se pojedini i slade, ali novinarima, novinarima ide u džep, njih baš briga, to im je posao! Njima treba intrigantan vest ili članak koji pojačava tiraž. Štampa novina je jedno, a sudska i pravna pisanija su drugo. Znaš Oko to mu dođe, ko Bog i šeširdžija.
- To mu dodje ko Luna i lakrdija pljuvača koji se grebu o kadar kako unutra tako i napolju. I on mi je neki novinar Telegrafa i to čuj srpskog. Sramota! Ma ima da tužim sve novine koje me blate, svo ovo blaćenje ima da mi plate!
- Šta da ti kažem, tuži Oko, samo te molim smiri se, i ne padaj na priče ne pridaj na svakakve priče važnosti , dosta si se stresirala unutra, rez Oko rez. Eto konačno si rešila kako da staneš na put svim tim bezočnim lažima i uvredama, i sad kvit, pređimo na drugu temu. uh baš sam ogladneo, a ti?
- Kao vuk, ne pitaj ujedam, kao što vidiš, kao moja slatka Loli kad joj nagaze na šapicu - mirnije će Luna, - Hoćeš da svratim da kupimo nešto?
- Ja sam već kupio, oduševićeš se iznenađenju.
- Ljubavi kako si ti divan. - rekoh mazno ganuta, i u sebi se po ko zna koji put pokajah što sam ga lagala kad su bili u raskidu decambra prošle godine 2019 i što sam baš na našu godišnjicu, kad me pozvao da se pomirimo 14. januara 2020, nisam rekla da sam kod Gastoza, s navodno mojom drugaricom Jelenom, Đeksonom i još nekim društvom. I tu laž umesto da sam odmah tad priznala, pa i u beloj kući kad se potegla od napolje kroz pitanja novinara i dalje sam je gutala iz straha da ga ne izgubim.
Govorila bi često, Da ga izgubim zbog tamo nekog skota I dok me ispod pokrivača zapitkivao i skenirao. Prećutkivala sam gledajući ga s puno ljubavi neodoljivo pokajnički. Sve sam mu priznala tek kad je usledio ponovni raskid u beloj kući, kad se raspredalo naširoko i nadugačko za crnim stolom. Najviše sam se uplašila da će od te moje bele laži pobeći glavom bez obzira ako mu sve ne kažem. Govorila sam... A Jelena koja je važila najveću damu u beloj kući je to onako ispod šešira promatrala i negde likovala kao kad su jednom prilikom završili u izolaciji kao potrčci, motajući se kao crna mačka putevima kojima bi zagrljeni prošli. Jeste, ćutke je ulazila i izlazila otud iz izolacije kad bi nas videla skupa, do jednog momenta kad smo ostali na tren sami, kad je navodno onako otpevušial Nisam ni metar od tebe, a ti me ne vidiš i nečuješ... još rovita od prošlog raskida negde sam se plašila moje rečenice, neka bude kako bude čekam te u finalu, kao i te njegove zadrte muške crte koja radi na satnicu kako joj ponosito srce diktira kad je ljuto i povređeno. Da, Nekad bi tako naglas ponavljala celu tu priču, i sad je u sebi vrtim kao staru gramofonsku ploču...
-Stigli smo Luna, gde si ti to? Jesi to odlutala ponovo negde? Stigli smo, hajde, hadje ljubavi!
-Evo me Oko dođi da te cmokim, ti si moj najbolji, najbolji dečko na svetu. Volim te.
-I ja tebe.
Nevenka Nelly Poerich
Sva Prava Zadržana
Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale
sledeći 8. blog L&M PAPARACO LOV S ANOM I DAVIDOM
Нема коментара:
Постави коментар