20.👄 Blog, LJUBAV POVERENA ODOZGO👄 KAKVI SU OVO RODITELJI DANAS👄 Roman by Nelly Poerich

 👄20. Vlog L&M  KAKVI SU OVO RODITELJI  DANAS

 

Kasno letnje popodne je  mirisalo na kišu. Dok smo se Marko i ja pakovali za predstojeći odmor, u njegov rodni Brus. Od spolja se začu galama, strogi ženski glas . Na nekog je vikala krajnje ljutito. 

-Au, Kakva je ovo vika, Upitah Marka, i kroz šalu dodah- aahahha ne može nas da zaobiđe Zadruga, au koji iritantan glas! Ne da probija uši, već i plafone, sve do jednog, a zgrada baš nije mala. 

-Izgleda, ali to ti je život Luna, drama , drama, ništa bez drame. Ne bi bilo zanimljivo.- reče nonšalantno Marko slažući svoje sikter 52 modele, majice, trenerke, dukseve. Sikter 52 linija se lagano probijala na tržištu. 

-I to što kažeš.- rekoh i priđoh prozoru da sminim situaciju 

- Mora malo da mu ga daš, gas gas,-  gestikulirajući šaljivom reče Marko 

-Ma kakav gas, gaščinu, ja sam za nju mala beba! Ali stvarno!- povikah zabezeknuta prizorom. 

-Ahhaha mala beba ahhaha , znači našla se neka da moje oko nadmaši baru vrisci- I dalje šaljivim tonom će Marko. 

-Markoooo- negodovala sam -  nisam ja baš takva,ova je žešća ludača, ludača na kub, urla na ono slatko dete, dođi, dođi brzo da vidiš. Kako je cakan, kako je preplašen, jadničak, uf sad mi dođe da je povučem za onu konjsku repinu. Kobilo tako se ne vaspitavaju deca. Mogu misliti šta mu radi u četiri zida  kad ga ovako maltretira na ulici. Ej pa ja ni moju Loli kuče ne bih tako muštrala, a kamo li sutra svoje rođeno dete. Ovo treba prijaviti, ozbiljno . 

Marko odloži pun kofer pored vrata i priđe prozoru da osmotri svojim očima. Kad snimi situaciju povika i sam vidno uznemiren, prisećajući slika svog detinjstva kada je sa mama Nedom upoznavao svet sa puno paženj i strplejnja majčinske ljubavi . 

-Jadan dečak stvarno, kakvi su ovo danas roditelji, sve bi da reše batinama kao da ne postoji drugačiji i lepši način, I nije čudo što se takvo ponašanje kasnije prenosi s kolena na koleno. Porodice nama sve više stradaju sve više razvedenih, deca pate. Porodice nekako čile. Tome treba da se stane na put, da se vrati toplina dom ah- reče Marko sa setom a I ja izdahnuh. 

-Pa to ti govorim , deca se ne vaspitavaju tako I mene je moja mama znala da počupa da mi da koju vaspitnu, ali ovako na ulici baš nije mislim kad zanemarimo ono iz Zadruge ..ajoj opet ga je pljesnula  vidi kako ga vuče, ne ja ovo ne mogu da gledam , povikah i zagnjurih lice u Markov zagrljaj koji je za mene uvek bio tu. 

-Smiri se Luna ove slike raspiruju tvoja detinja sećanja, i ona stara i ova od skora u Zadruzi sa tvojom mamom.- s razumevanjem će Marko.- Nije tebi bilo lako da budeš između dve vatre ono kad je tvoja mama polila vodom  tatu, naprosto ih tako nešto obuzme, a ti si ih  umoljavala da prestanu tj, više mamu, ali ona je i dalje siktala besom, na kraju se slomilo na nama. 

- E bilo je takvih scena nažalost i kad sam bila mala. - tužno izustih strahujući negde od ponovnih ređanja slika  sa ulice koje su se smenjivale sa mojim iz podsvesti. Jako mi je falila moja porodica, moja mama, moj tata i sestra. Ipak smo mi imali više lep život neko ružan život.  Suza me prevari i skliznu niz moje zajapureno lice iz mog plavičastog oka boje neba. Sputavala sam osećanja, ali zalud. Marko me iznova još jače zagrli i hrabreći reče: 

-Hajde,  hajde smiri se idemo sesti a mislim da je vreme i da nešto prezalogajimo pred put, Hajde Oko moje lepo.- Tešio je Marko mazeći po licu i kosi.  

-Hvala ti što postojiš i što mi daješ nadu da će naš brak naša porodica biti normalna za razliku od mnogih, pa i naših, rodi..- izlanuh se pa se ujedoh za jezik i odmah izvinih 

-Oprosti molim te nisam mislila, nisam mislila,..  ništa loše pravdala sam se. 

-Znam da nisi, ne potresaj se više Luna. Nisi ništa pogrešila to je realnost naši roditelji su se nažalost razišli, mislim tvoji razveli, a moji pak više razdvojeni nego skupa pod jednim isitim krovom, svako u svom svetu, te mu izadje gotovo na isto. 

-Da Ja to što su i moji i tvoji roditelji tako rastavljeni. Danas mnogi se ne trude da  sačuvaju svoje brakove već olako pokleknu pred izazovima. Brak traži više ulaganja truda da opstane, pa i trpljenja razumvanje, tolerancije, samo agresija ne, a i prevara. Razumeš Marko?  

-Razumem oko plavo moje!- povika Marko i stade mirno vojnički .  

-Ja želim da imam celu srećnu porodicu. Ako ćeš da me ženiš dobro najpre razmisli jer kod mene važi samo ona dok nas smrt ne rastavi, a razvodi i bakrači ne! Ja želim bajku! 

-Razumem, imaćeš bajku, obećavam! – povika iznova Marko, tvoj sam Oko do kraja raja, i dalje ako postoji! 

-Do kraja raja , ta ti je dobra. Svidja mi se.- nasmeših se i požuri prozoru da vidim kakvo je stanje .-Smirila se aspida neki stariji čovek drži dečaka, a njoj nešto govori, mora da joj je otac. Nije valjda muž toliko stariji, mislim deluje  da je 30 godina stariji...naša je razlika zanemarljiva, mada ne marim ja to što ljudi pričaju! 

-Ma, mani je hajde mi da pojedemo naše ćevape, pa da pičimo za Brus, kamera dron sve je tu. Došlo vreme da usnimimo moj Brus onako pregledno, pa da onda raspredaju naširoko i nadugačko da im dam povoda onako baš svojski, da znaju za Brus, znaju samo ono letimično sa zemlje iz restorana, e sad je dron konačno tu. Trebalo je biti onda kad smo išli ali nije bilo sudjeno. 

-Baš se radujem, a i vazduhu koji me okrepljuje, hajdemo jesti njam, njam  - poskočih detinje, pa sedoh na stolicu odmah do Marka, i slatko mljackajući dodah. *Dođi da te ljubim ko ono prvi put, baš su uksuni ćevapi ćevap- poljupci* 

-Jesu mmm, daj još jedan - šalio se Marko ujedno uživajući u izabranici svog srca, i razmišljajući o veridbi. Sviđala mu se baš takva kakva jeste.  

Sumrak se lagano prikradao, sati su tutnjali kao i točkovi mog BmW , našeg BMW na lošijim delovima puta ka Kopaoniku i Brusu..trucka, trucka a, valjda zato što se zove lepi Mića?! - povika Marko. 

-Možda  a, kud ga tako nazva!- negodovala bih uvek Luna kad god ga spomene prisećajući se cele 3 zadruge. Užasno me nervirao taj čovek štakor. Samo se na meni nakačio a onda se ceo sto krene sve sa njim nemoj da mi ga spominješ, molim te! 

-Eto došlo mi kroz šalu reče Marko, a ja prevrnuh očima 

-Meni ne trucka , mene uljuljkava uspavljuje, a sumrak je zaposeo puteve i okolinu . Za koliko stižemo? 

-Za pola sata, a možda ni toliko. Mama će se baš obradovati. 

-Moja mama Neda te baš zavolela 

-Da, naša mama Neda – promrmljah i sa prijatnošću na usnama i želje za domaćim hlebom i hranom utonuh u san. Šta sam sanjala, o tome ću neki drugi put. 

  Nevenka Nelly Poerich

SVA PRAVA ZADRŽANA

Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale.

21. Vlog L&M  FOTKANJE SA FANOVIMA U BRUSU