*Sačuvaj Bože da su ukrasi!
Veštice su moja tuga, zli jezici, sva pakost ovog sveta* Sarine sustanarke, tri
krpene veštice…
Sara je svojih dvadeset devet godina
savršeno nosila, čvrsto skopčana rukama mladosti. Njeno prelepo porcelansko
lice, neobično finih crta isticala je duga bebi plava kosa do struka, koju bi
često podizala šnalom u neku od zanimljivih punđi. Frizuru i šminku bi uvek
prilagodila oblačenju, prema prilici. Na svoju figuru bi se ponekad i te kako žalila.
U stalnoj borbi sa kilogramima napravila je zaokret i prešla na zdraviju
ishranu. Kao strasnom sladokuscu, teško joj je padalo odricanje. Svoj stil je
neumorno gradila, prateći trendove samo onoliko koliko bi pristajao njenom
karakteru. Najlagodnije se osećala u
“Casual fazonu“, u famoznom džinsu, uzanim farmericama, osveženim njenim
kreacijama. Klišei su je izluđivali, pa bi ih buntovno cepala, kad god bi
pokušavali da je izvuku iz njenog sveta. Druženje sa njom zahtevalo je savršenu
diskreciju dajući prohodnost do njenog velikog srca.
Vrcala je od saveta i nesebično ih delila,
fino upakovane u srcolike kutijice nade, ukrašene ružičastim mašnicama snova,
brižno čuvane u tajnim ladicama duše. A kad bi je nečijom nepravednom pritužbom
sustigle suze, grubo bi odbijala tugu, koja je bila u liku tri veštice; kad god
bi promolile svoje dugačke noseve, nutkajući Sari neke od svojih poderanih
maramica. Tešile bi je, kao i sve druge, onako usput. Mrzela je tu bezdušnu
figuru tuge, opake veštice! Jednim svojim razočaranjem po izlasku s fakulteta,
naletela je na lutkarsku radnju, u čijem su izlogu bole oči prolaznika. Pošto
im se najstrašnije narugala, ipak se vratila da ih kupi iz samo njoj znane
osvete. Seljakala ih je iz stana u stan, da bi napokon našle svoje mesto u
Sarinoj novoj kući.
- Sačuvaj bože da su ukrasi! Veštice su
moja tuga, zli jezici, sva pakost ovog sveta. One me drže budnom, da se ne
ponesem lepotom života, da ne od reagujem onako kako ne valja, na svoju ličnu
štetu. Eto, zato ih držim na oku, drage moje! - sa svojim neobičnim
obrazloženjem negodovala bi Sara, na zadirkivanje nje-nih drugarica. Davidu je
ta njena igrarija činila slast, u nekom od kritičnih momenata njihove veze.
- Saro, šta kažu tvoje veštice na onu našu
sinoćnu svađu? A, šta kažu? Ko je u pravu, ti ili ja? Ljubomorno pseto moje!
- Čuj njega. Šta bi
rekle uštve? Ništa! Naslađuju se mojim suzama, ali za kratko. Dobila je svaka
svoje, dobro bi ih isprašila po turu. Sinoć je Crnkinja - Avetinja nadrljala
svojski, eno je sad pokunjena nosa visi o kotliću u toaletu hi-ha-ho-hu, sve po zasluzi, dragi moj! A i ti ćeš polako,
nastaviš li sa svojim besramnim lažima i zakulisnim radnjama! - odbrusila bi mu
spremno Sara.
Volela je da prkosi vešticama, svakoj
ružnoj pojavi, zabadajući čiode u njihove ništavne zakrpe. Prva veštica, Riđana - Furija, visila je zakucana na
polici sa knjigama, tik iznad njenog kreveta. Opako bi joj se rugala, kad god
bi je zahvatio nečiji gursuzluk ničim izazvan. Kako kroči iz svog dražesnog
sveta nabasala bi na neku ružnu pojavu. Obično bi je kulturno zaobilazila
držeći se svojih prefinjenih merila ponašanja. Ali kada bi joj bezosećajno
gazili po prstima, izazovno se unoseći u lice, bila bi ratoborna na sebi
svojstven način. Sarin oštar jezik bi ih sasekao u korenu zločestih namera.
Savest joj je bio putokaz i nije želela da ga izgubi na nekim od šarolikih
prepreka sudbine.
- Ne pilji u mene kao u čudo, cinična
gaduro, hoću da spavam, a ne da se sa okorelom zloćom do jutra zamajavam.-
skresala bi joj svojski Sara .
A onda bi ljutito ugasila svetlo, bežeći u
san.
Drugu vešticu, Žućanu - Osionu, dobro je učvrstila čiodama na tablu za poruke,
odmah do ulaznih vrata, gde bi joj pri izlasku iz kuće, okačila o nos poruku,
- Žuta mirna! Tvoje je tu da visiš
veštice, a ne da perlijaš tom metlom koje kuda! Zapaliću te krparo usukana!
Gle, ti nje ulizice! Pokrij to tvoje zločesto lice!
Treća veštica, Crnkinja - Avetinja, našla
bi se zbog čestih kazni okačena u kupatilu o ručku vodo-kotlića. Kad god bi
Saru dotukao krivo nasađen dan, ona bi joj pri tuširanju podozrivo odbrusila:
- Šta buljiš Baba Sero? Tvoje je da puštaš
vodu! Da zaradiš boravak u ovoj kući! Ne iščekuj moje suze da se ne bi našla na
ulici! Ma nee,... u kanti, u kanti za
đubre, pa se frajlaj do mile volje sa onim dosadnim mačorom,... eno ga opet
arlauče, treba mu društvo lepotice. Da te se dokopa,...e, da mi je videti kako
bi tad izgledala!? Ha, ha, mogu misliti! Horor! O, Gospode dragi, da me sad
neko čuje pomislio bi da sam načisto fijuknula.
mirna! Tvoje je tu da visiš
veštice, a ne da perlijaš tom metlom koje kuda! Zapaliću te krparo usukana!
Gle, ti nje ulizice! Pokrij to tvoje zločesto lice!
Treća veštica, Crnkinja - Avetinja, našla
bi se zbog čestih kazni okačena u kupatilu o ručku vodo-kotlića. Kad god bi
Saru dotukao krivo nasađen dan, ona bi joj pri tuširanju podozrivo odbrusila:
- Šta buljiš Baba Sero? Tvoje je da puštaš
vodu! Da zaradiš boravak u ovoj kući! Ne iščekuj moje suze da se ne bi našla na
ulici! Ma nee,... u kanti, u kanti za
đubre, pa se frajlaj do mile volje sa onim dosadnim mačorom,... eno ga opet
arlauče, treba mu društvo lepotice. Da te se dokopa,...e, da mi je videti kako
bi tad izgledala!? Ha, ha, mogu misliti! Horor! O, Gospode dragi, da me sad
neko čuje pomislio bi da sam načisto fijuknula.
Нема коментара:
Постави коментар