USNE NA RUBU ŽELJE Nelly Poerich

 USNE NA RUBU ŽELJE Nelly Poerich

 S večeri dok noć uzima zamah 

Iščekujem tvoj dubok i rezak glas

 Da me prene, ko bura obalu zanosnu, snenu

 Kao pučina odužio se čas. 

Usne na rubu čaše, zurim….prsti dobuju. 

 Smena sunca i meseca na vidiku 

sve se urotilo čekanjem, bdenjem

 sat se usprkosio svojom deobom

 I nadu deli na minute i sekunde. 

 Na stolu špil karata, mešam….

 Vojuje strepnja

 Negde si na nekoj barci u nekom zalivu

 I blizak i dalek morskom prostranstvu

 u kom se ljubav olako ispije nasuče o sprud ,

 razbije u paramparčad A hteo bi jaču, žešću …

za kormilom istine. 

 Drčno se opireš sećanju i talasima

 što zapljuskuju barku

 plovidba se odužila galebovim

 krikom nazireš lik žene,

 svetionik, snagu, uporište probijaš suton barijere …

upadaš ozaren snom. 

 Sležem ramenima popravljam rukom kosu

 Čekam da me obljubiš spokojom 

 postelju obasjava mesečina,

 pegla razloge do požudnih trenutaka

 orošenih željom Prozor prema obali ...

Valovi je zapljuskuju.

OBGRLJENI SREĆOM poetessa Nelly Poerich

 

OBGRLJENI SREĆOM

 

Dok  se noć  neosetno iskrada

  povlačeći  svoje zastore

 Da sunce prolije svoje prve jutarnje zrake po našoj sobi

 Po postelji boje lavande

Sanjarimo obgrljeni srećom

Kao nežnim dodrima svilenog pokrivača

Koji se do maločas njihao

 u ritmu naših željom usplamtalih tela,

a onda u jeku sladostrašća  skliznu na pod očekivanja

ćutnja ga prikova oštrinom  morskog vazduha

koji se  koa kakav probisvet

 provuče kroz  promajom odškrinut prozor

 šireći po sobi miris učmalog  gradskog kvarta

koji se protezao oko žabogrečinom ustajalog kanala.

Ćutimo zagnjurenih glava u snove,

 java nazula moje najomiljenije  svečane cipele

svojim surovim  korakom kriveći nedužne,  tanušne štikle .

Pesmom pravim tampon zonu

Uranjam u sebe, navire bojažljivljost ispod kamenja sećanja

. Šta dalje kad nas daljine povuku u osamu

Nekog življenja po ps- u

Iz srca iz duše s usana teram strepnju

 Jer ti si najlepši odgovor na sva moja pitanja.

Sve hrabrije prodirem kroz punktove njezine osornosti

kojom te drsko drži na nišanu

 sebično žudeći da se domogne

tajnih kodova

svega što nas spaja

I odene svojim kostimiranim nadobudnim  težnjama

Mreškanje naših porpsja kao dve lubenice u hladnoj vodi

Tajac ćutnja se nastavlja, sat se zainatio, alarmira kazaljke preklopljne na sedam

 Budeći onostrano, sakralno večno u nama.

U tvoje širom otvorene zenice  lagano ponirem 

 U  te oči  boje  plavetnog neba i  morskih  dubina

nazirući svetionik nade koja nam daruje čudesnu snagu

Da se izborimo za ono što nam pripada

 prvim udahom, prvim plačom

presečnom pupčanom vrpcom

vezanom u čvor  rukama sudbine.

Obgrli me ljubavlju čvrsto

Jer ja sam kao I ti meni  najlepši odgovor na sva  pitanja ovoga sveta.