Nakon veridbe novinari su nas okupirali bombardujući pitanjima, a najviše mene onim pitanjem, kojim bih svakog ko mi stane na žulj najstrašnije nagrdila ... Da li ste se čuli sa Anabelom. Marko bi kurtuazno rekao kratko ne ili odmahnuo glavom prećutno, i rukom, a ja fino i obzirno sam ponavljala sam kao pokvarena gramofonska ploča,
-Da čula sam se sa mamom, jako mi je žao što nije bila tu da uveliča našu veridbu Naše slavlje , našu ljubav... da bio bi red...bla bla u nedogled.
I bilo mi je žao, kako i ne bi majka mi je, ali šta sam ja tu mogla, kad se sve zakomplikovalo u rijalitiju. Čekala sam vreme da ispravi bar koliko toliko njen i Markov odnos, a da ne pokvari naš , našu oazu mira.
Ah, moja posesivna mama, kakva li ću ja biti, pomislih na tren, ali brzo odbih tu verziju majčinstva koja remeti sreću svakako. I na brzinu zaključih,
-Ne ja neću biti posesivna mama.
- Luna hajde idemo, mani sad iscrpno detaljisanje i pravdanje novinarima, čekaju nas obaveze, a i Loli, Hajde Oko. Sve će biti uredu videćeš. Marko se vešto probi kroz obruč novinara, uze me za ruku i povede prema kolima
-O hvala ti za ovo , jezik me zaboleo odgovarajući na mahom glupa pitanja, a i duša me zabolela- rekoh smeštajući se udobno u našu belu limuzinu..
- Nema na čemu i drugi put Oko. Tako se to radi, Oko po kratm postupku kad krene ceđenje, dosta su te cedili zadnje tri godine u rijalitiju..
- Ah znam , rekoh i zaplakah.
- Zašto plačeš sad - brižno će Marko.
- Eto krivo mi je što je sve ispalo tako naopako... zašto je moja mama tako posesivna nikad mi neće biti jasno. Kad će više da prihvati da sam ja odrasla ej punoletna sam već sedam godina, a ona i dalje drami i duri se kao malo dete, dok na drugoj strani Ninu maloletnu pušta da s dečkom ide na Maldive, e stvarno mi nije jasna ta njena crta u rakolu. Zašto te toliko mrzi, zašto Marko...- rekoh kroz suze a onda me zahvatiše jecaji bliski histeriji koja me uvek zavati kad sam lakoma na meni najmilija bića..
-Luna prestani, rekli smo da nema više toga... - povika odsečno Marko i zaustavi kola na obližnjoj taksi stanici..
Usledio je njegov topao zaštitniči zagrljaj smirenja.. Ćutali smo do poslednjeg naleta jecaja i suza .
-Je l sad bolje?- upita me toplim glasom.
-Jeste, rekoh pomalo i posramljeno na tu moju detinju razmaženost .
- Ha, razmaženo moje, pročita me Marko, i još jače zagrli. Voleo je tu devojčicu u meni, pa i onda kada mu je zadavala velike muke. Nije me ostavio, a mogao je da me nije toliko voleo, kao i ja njega.
- Idemo kući hajde , rekoh pa dodah, uskoro ti je rođendan Marko. Šta bi voleo da ti kupim
- Želim da me iznenadiš, Volim tvoja iznenađenja. Kao ono sa padobranom- zaključi Marko, i nastavismo put do kuće. Loli nije navikla da dugo bude sama, kao ni ja. A ni moja mama. Možda jednog dana shvati tu svoju lošu crtu,i odbaci je i bude onakva kakvu je ja želim, i svako dete, onakva kakva je ranije bila. Možda i zavoli svog zeta Marka. Bog zna, vreme je pred nama, Sada sam verena uskoro i venčana, još kad dođe beba sigurno.
- SVA PRAVA ZADRŽANA
