Dugo te nije bilo na prozorima moje duše
odjekuju sećanja bolna ko omča me guše
sumnja u venama kola, da li si onaj stari
dok u koraku vučeš sve one ružne stvari.
Ne udaraj u srce tako, na vrata od snova
ne ispisuj po žili života toliko oštra slova
naše je vreme prošlo, sve ono što vredi
ako li ljuta grešim pažnjom me ubedi.
Poetesa Nevenka Nelly Poerich
Sva Prava Zadržana
/Strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale/
Нема коментара:
Постави коментар